МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста поста - Цветна
Недеља 5. седмице Великог поста
08.04.1794
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 1794.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8  ▶ Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 321 (9,11-14)
11. Али кад је дошао Христос, Првосвештеник будућих добара, кроз већу и савршенију скинију, нерукотворену, то јест не од ове творевине, 12. не са крвљу јарчијом ни јунчијом, него са својом крвљу уђе једном за свагда у Светињу извршивши вечно искупљење. 13. Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом кад се кропе нечисти освећује их да буду телесно чисти, 14. колико ли ће више крв Христа, који Духом вечним принесе себе непорочна Богу, очистити савест вашу од мртвих дела, да би служили Богу живоме и истинитоме.
Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 208 (3,23-29)
23. А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се имала открити. 24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вером оправдали; 25. а када дође вера, више нисмо под васпитачем. 26. Јер сте сви синови Божији вером у Христа Исуса. 27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. 28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човек) у Христу Исусу. 29. А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово и наследници по обећању.
Јеванђеље Марко, зачало 47 (10,32-45)
32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити: 33. Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима; 34. и наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће. 35. И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: „Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити.” 36. А он им рече: „Шта хоћете да вам учиним?" 37. А они му рекоше: „Дај нам да седнемо један с десне стране теби а други са леве, у слави твојој." 38. А Исус им рече: „Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим?" 39. А они му рекоше: „Можемо." А Исус им рече: „Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се; 40. али да седнете с десне стране мени и с леве није моје да дам, него ће се дати којима је припремљено." 41. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована. 42. А Исус дозвавши их рече им: „Знате да они који се сматрају владарима народа господаре њима, и великаши њихови владају над њима. 43. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи: 44. који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга. 45. Јер Син Човечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе."
Јеванђеље Лука, зачало 33 (7,36-50)
36. Мољаше га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, седе за трпезу. 37. И гле, жена у граду која беше грешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра. 38. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и целиваше ноге његове, и мазаше мирисом. 39. А кад виде фарисеј који га је позвао, рече у себи: „Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грешница.” 40. И одговарајући Исус рече му: „Симоне, имам ти нешто казати.” А он рече: „Учитељу, кажи.” 41. А Исус рече: „Двојица беху дужни једноме повериоцу, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет. 42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити?” 43. А Симон одговарајући рече: „Мислим онај коме више поклони.” А он му рече: „Право си судио.” 44. И окренувши се жени, рече Симону: „Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса. 45. Целива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста целивати ми ноге. 46. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге. 47. Зато ти кажем: Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има.” 48. А њој рече: „Опраштају ти се греси.” 49. И стадоше у себи говорити они што сеђаху с њим за трпезом: „Ко је овај што и грехе опрашта?” 50. А жени рече: „Вера твоја спасла те је; иди у миру.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Архангел Гаврил. Благовесник ваплоћења Сина Божјега. Он је један од седам великих ангела што предстоје престолу Божјем. Он је јавио Захарији о рођењу Претече, и сам је о себи рекао: „Ја сам Гаврил што стојим пред Богом“ (Лк 1, 19). Његово име, Гаврил, означава муж – Бог. Свети Оци говорећи о Благовести тумаче, да је послат архангел с таквим именом, да означи ко и какав ће бити Онај што се има родити од Пречисте. Биће, дакле, Муж – Бог, крепки, силни Бог. Неки су дознали, да је исти Гаврил јавио Јоакиму и Ани о рођењу Деве Марије, и да је он поучавао Мојсеја у пустињи, како да напише књигу Постања. Свети Оци мисле да Гаврил припада првом и највишем чину небесних сила, тј. чину серафимском, пошто серафими стоје најближе Богу. Он је, дакле, један од седам најближих Богу серафима. Имена тих седморице јесу: Михаил, Гаврил, Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил. Овоме броју неки додају још и Јеремила. Сваки има своју нарочито службу, а сви су равни по части. Зашто Бог не посла Михаила? Зато што је Михаилова служба сокрушење супостата вере Божје. Гаврилова је служба благовешће спасења људског (в. 13. јул).

2. Свештеномученик Иринеј епископ сремски. Мисли се да је био Словен, и да је пре епископства био жењен и имао деце. Пострадао за Христа у време Максимијана. У време тешких мучења његови сродници стајали су око њега и плачући молили га, да поштеди себе и њих (тј. да се одрекне Христа). Но овај дивни свештеномученик волео је више ране за Христа, но сва блага овога света. У исто време пострада од Проба и један баштован у Срему, Серен, и Афр у Регији. Пошто се Иринеј никако није хтео одрећи вере, то кнез Проб нареди да се баци с једног моста у реку Саву, где овај пастир стада Христовог сконча и пресели се међу грађане небеске. Часно пострада 304. године.

3. Преподобни Малх. Беше Малх земљоделац из близине Антиохије, и од младости беше управио сав свој дух к Богу. Заробе га Арапи, и у ропству нагнају да узме за жену једну црнкињу. Но он њу приведе вери Христовој и поживи с њом као брат са сестром. Договоре се и побегну из ропства. Но Арапи их умало не стигну. Они се склоне у једну пећину, у којој видеше лавицу са својом штенади, и уплашише се. Но Бог их сачува. Лавица њих не повреди, а закла једног Арапина, који хтеде ући у пећину, да ухвати бегунце. Стигавши у своје место, Малх да своју жену у женски манастир, а он оде у мушки. Проживи много лета подвизавајући се, и пресели се међу грађане небеске, у IV веку.

4. Преподобни Василије Нови. Најпре живео у шуми, без крова и огњишта. Када га ухватише и упиташе ко је, он одговори: „Један од живих на земљи“. Посумњаше у њега да је неки шпијун, те га много намучише. Најзад у слободи проживи много година у Цариграду. Прозирао у све тајне људске, предсказивао будућност, чинио велика чудеса. Његова послушница беше старица Теодора, која кад умре јави се Григорију, послушнику Василијевом, и описа му двадесет митарства, кроз које свака душа мора проћи. Свети Василије мирно сконча 25. марта 944. године и пресели се у дивне небеске обитељи. Би виђен после смрти у великој слави на небесима од једног Цариграђанина.

Седам златноглавих ангелских врхова.
Седам архангела, највиших духова:
Михаил је први, мач за супостате,
Мачем он раздаје богоборним плате.
Гаврил благовесник Божијег ваплоћења
И пречудни тајник људскога спасења.
Рафаил ко сунце Тројичин је слуга,
Он је лекар људских големих недуга.
Урил је сијање светлости Божије
Он је просветитељ душе човечије.
Салатил – молитељ, молитве подноси,
И молитве људске пред Бога износи.
Јегудил славитељ Бога Свесилнога,
Он на славу бодри човека вољнога,
Варахил даватељ благослова неба,
Он од Бога даје што људима треба.

РАСУЂИВАЊЕ
Нека те чудо, кад се догоди, не збуњује, него весели. То је Бог промолио Свој прст, било да награди, било да казни, било да охрабри Своје верне, било да изведе грешнике на пут спасења.
Овај свет сравњују људи често с огњеним колима. Кад видиш једну локомотиву, или друга парна кола, ти знаш да је у њима скривен машиновођа. И ништа те не чуди – је ли? – ако машиновођа промоли из кола своју главу, или махне руком, или пружи штап, или залепрша марамом, или баци вам писмо, или учини други неки знак. Ти знаш да се тиме не ремети ход локомотиве нити се квари иједна игла у њој. Зашто онда неверни говоре да Бог Својим чудесима ремети ход ових светских кола? Зато што су тупоумни. А верни се радују знаку Божјем као дете устрашено пред огњеним колима, што се радује кад се човек – сличан њему – помоли из кола. О како је нама мило, кад се иза ове немуште васионе, која хукти око нас, помоли неко сличан нама, и то још неко ко нас познаје и воли! Кад се деси чудо, знај, да то Сличан нама нас поздравља и говори: не бојте се, Ја сам иза свега овога! Св. Василије Нови чињаше чудеса многа: молитвом исцељиваше болне, судбе људске читаше као из отворене књиге. Кроз угодника Свога, као и увек. Бог показиваше љубав и силу Своју на људима. Да би се верни јаче утврдили у вери а неверни посрамили и у веру обратили.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на крсту распета, и то:
1. како Он искоришћава последњи дах живота и спасава једног разбојника на крсту.
2. како предаје дух Свој Оцу у руке. Оче у руке твоје предајем дух свој.

БЕСЕДА
о скором доласку Господа

Ево ћу доћи скоро. (Откр. 22, 7)

Рећи ће неверни и душегубни: обећао је пре две хиљаде година да ће доћи, па још не долази! Тако се подсмевају они који ће кукати у вечној муци. А ми који се спремамо за радост у Његовом царству, знамо да ће Он доћи у сили и слави, као што је и обећао.
Ми знамо да је Он већ дошао небројено пута, и показао се Својим верним. Није ли Он дошао био Јовану Боговидцу, коме је и казао оне речи: ево ћу доћи скоро? Јован Га је гледао у сили и слави, и осетио је руку Његову на себи, кад је се био уплашио и пао пред Његовим ногама као мртав. И метне десницу Своју на ме. Није ли Он дошао Савлу, кад је овај најпре дисао мржњом на хришћане, и кад је на путу за Дамаск пао на земљу видећи Господа и чувши Његов глас: Савле, Савле, што ме гониш! И опет, није ли Он дошао у срце апостолу Павлу, када овај признаје: не живим ја него Христос живи у мени! И није ли Он дошао многобројним мученицима и мученицама за име Његово, да их охрабри, исцели, помилује? Није ли се Он јавио Антонију Великом, Теодору Стратилату, св. Харалампију, светој Марини, светом Силвестру, и толиким, толиким другим?
Но шта говоримо? Није ли се Он трећега дана вратио из царства смрти и дошао апостолима? И није ли толико и толико пута дошао Цркви у помоћ, и као из мртвих васкрсавао је, кад год су непријатељи Његови ликовали мислећи да су заувек Цркву Његову предали смрти? Није ли се Он показао силом Својом у Цркви и у време Нерона, као и у време Константина; у време Јулијана као и у време Јустинијана: у време арапског гњета као и у време турског и монголског гњета над хришћанима?
О браћо моја верна, не дајте се заварати. Он је дошао безброј пута, и дан данас долази. Свакој души, којој може да приступи од нечистоће, Он долази. Па ипак, ми Га сви чекамо да дође последњи пут у сили и слави. И знамо, да је и тај Његов долазак сигуран.
Господе преблаги, пре него што дођеш, удостој нас познати лице Твоје и застидети се лица свога, грехом помраченога! Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024