МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица пета поста - Глувна
Четвртак 5. седмице Великог поста
05.04.1794
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 1794.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5  ▶ Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда


На 6. часу
Књига пророка Исаије (42,5-16)
5. Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и што она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој: 6. Ја Господ дозвах те у правди, и држаћу те за руку, и чуваћу те, и учинићу те да будеш завјет народу, видјело народима; 7. Да отвориш очи слијепцима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који сједе у тами. 8. Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје нећу дати другоме ни хвале своје ликовима резанијем. 9. Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, прије него настане казујем вам. 10. Пјевајте Господу пјесму нову, хвалу његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима. 11. Пустиња и градови њезини, села гдје станује Кидар, нека подигну глас, нека пјевају који живе по стијенама, нека кликују саврх гора. 12. Нека дају славу Господу, и хвалу његову нека јављају по острвима. 13. Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје. 14. Мучах дуго, чињах се глух, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истријебити. 15. Опустићу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од ријека ћу начинити острва, и језера ћу исушити. 16. И водићу слијепце путем којега нијесу знали; водићу их стазама којих нијесу знали; обратићу пред њима мрак у свијетлост и што је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (18,20-33)
20. И рече Господ: вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан. 21. Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам. 22. И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом, 23. И приступив Аврам рече: „Хоћеш ли погубити и праведнога с неправедним? 24. Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за онијех педесет праведника што су у њему? 25. Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?” 26. И рече Господ: „Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.” 27. А Аврам одговори и рече: „Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео. 28. Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за ових пет затрти сав град?” Одговори: „Нећу, ако нађем четрдесет и пет.” 29. И стаде даље говорити, и рече: „Може бити да ће се наћи четрдесет”. Рече: „Нећу ради оних четрдесет.” 30. Потом рече: „Немој се гњевити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет.” И рече: „Нећу, ако нађем тридесет.” 31. Опет рече: „Гле, сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет.” Рече: „Нећу их погубити за оних двадесет.” 32. Најпослије рече: „Немој се гњевити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет.” Рече: „Нећу их погубити ради оних десет.” 33. И Господ отиде свршивши разговор с Аврамом; а Аврам се врати на своје место.

Приче Соломонове (16,17-33; 17,1-17)
17. Пут је праведних уклањање од зла; чува душу своју ко пази на пут свој. 18. Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст. 19. Боље је бити понизна духа с кроткима него делити плен са охолима. 20. Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему. 21. Ко је мудра срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку. 22. Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је. 23. Срце мудрога разумно управља устима његовем, и додаје науку уснама његовим. 24. Љубазне су речи сат меда, сласт души и здравље костима. 25. Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти. 26. Ко се труди, себи се труди, јер га нагоне уста његова. 27. Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали. 28. Опак човек замеће свађу, и клветник раставља главне пријатеље. 29. Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар; 30. Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло. 31. Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном. 32. Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свога срца бољи је него онај који узме град. 33. Жреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.

1. Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом. 2. Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство. 3. Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ. 4. Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан. 5. Ко се руга сиромаху, срамоти створитеља његова; ко се радује несрећи, неће остати без кара. 6. Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови. 7. Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа. 8. Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује. 9. Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље. 10. Укор тишти разумног већма него лудога сто удараца. 11. Зао човек тражи само зло, али ће се љут гласник послати на њ. 12. Боље је да човека сретне медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу. 13. Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове. 14. Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре. 15. Ко оправда кривог и ко осуди правог, обојица су гад Господу. 16. На што је благо безумноме у руци кад нема разума да прибави мудрост? 17. У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свештеномученик Никон. Рођен у Неапољу од оца незнабошца и мајке хришћанке. Никон беше официр римски у Неапољу. И не беше крштен, иако га мајка, тајно од оца, поучаваше вери Христовој. Једном кад пође са својом четом у бој, посаветова га мајка, ако му буде до невоље, да се прекрсти и призове Христа на помоћ. И заиста, када у боју Никонова чета би опкољена и сасвим близу коначне погибије, Никон се прекрсти и у срцу завапи Христу. У томе часу он се испуни необичном силом, јурне у непријатеље своје, и једне побије а друге нагна у бекство. Враћајући се дома Никон непрестано у чуду узвикиваше: „Велики је Бог хришћански!“ Пошто обрадова мајку извешћем о својој победи помоћу крста Христовога, он тајно отплови у Азију, где га епископ кизички Теодосије крсти. По крштењу затвори се у један манастир, где се предаде учењу и подвигу. Но пред смрт епископ Теодосије имаде визију, у којој му би наређено, да себи за наследника рукоположи Никона. Старац Теодосије одмах позове Никона и рукоположи га за ђакона, потом за презвитера и епископа. Но Божјим Промислом Никон ускоро дође у Неапољ где обрете своју мајку још у животу. По смрти материној он се удаљи са девет ученика, негда ратних другова, у Сицилију, и тамо се одаде проповеди Јеванђеља. Но беше страшно гоњење хришћана у то време. И кнез Квинтијан ухвати Никона са друговима и удари на велике муке. Његових стотину деведесет ученика и другова бише посечени. А Никона је мучитељ везивао коњма за репове, бацао га с високе стене у провалију, тукао, стругао, но Никон све те муке преживе. Најзад би посечен мачем и пресели се Господу. Његово тело би остављено у пољу, да га птице поједу. Но неко чобанче, с бесним духом, закачи се и падне на мртво тело Христовог мученика, и одмах се исцели. Оно разгласи о телу Никоновом, те хришћани дођу и чесно га погребу. Пострада свети Никон у време цара Декија.

2. Преподобни Никон Печерски. Друг светог Антонија Печерског и духовни отац преподобног Теодосија. Због пострижења бојара Варлама и евнуха Јефрема би угрожен од кнеза Изјаслава, но кнегиња обрати гнев кнежев у страх Божји, и Никон свети би остављен на миру. Хотећи да украси храм иконама, Никон се мољаше Богу за помоћ. И због молитава његових дођоше изненадно у Кијев из Цариграда неки Грци иконописци, којима се у визију беху јавили свети Антоније и Теодосије, и упутили их у Кијев ка Никону. Прослављен својим смелим подвизима и духовном мудрошћу. У старости би и преко воље игуманом печерским. Преставио се Господу 1066. године. Његове мошти нетљене чувају се у пештерама кијевским.

У тамници Никон тамноваше,
И дан и ноћ Богу се мољаше.
Не мољаше Бога за одбрану,
Нит освету зломе Квинтијану,
Но за силу да муке истраје.
Никонове Бог чу уздисаје,
Једном Никон у молитви снева:
Јави му се у светлости Дева.
Од сунца је лепша и светлија,
Од јагњета беља и кроткија.
Са стране joj до два архангела.
Лица су им светла и весела,
До неба се висом узвисују,
Један другом реку показују:
– To je Псимиф река валовита!
Тад архангел један Деву пита:
– Послати смо убит Квинтијана
У валове Псимифа помамна.
Ho ми ево по реци смотримо
Квинтијана нигде не видимо?
Дева рече, мед c уста joj тече:
– Он ћe скоро на ту реку доћи,
Покушаће кроз валове проћи,
Но коњ ће се под њим помамити,
Зубима му лице нагрдити.
Река ћe гa ова утопити,
И ви тако пос’о свој свршити.
To je конац злога мучитеља
За Никона мога светитеља –
Све се згоди како рече Дева,
Јава беше све што Никон снева.

РАСУЂИВАЊЕ
Св. Пафнутије мољаше Бога, да му открије, коме је он (Пафнутије) сличан. И чу глас који му рече: сличан си трговцу који тражи добре бисере, устани и не лењи се!
Но не би Бог рекао свакоме од нас, да смо слични трговцу који тражи добре бисере. Јер многи од нас не траже бисере него се затрпавају све дебљим слојевима јевтине прашине. Није све бисер што мрежа изнесе са дна мора, но муљ и песак. Али незналице се грабе о тај муљ и песак као о бисер. Само трговац који познаје прави бисер баца мрежу у море небројено пута и извлачи је, просипајући муљ и песак, док не нађе једно зрно бисера. Зашто Бог уподобљава Пафнутија трговцу? Зато што је Пафнутије дао био све своје имање, и уложио сав свој труд и све своје време да би некако дошао до једног зрна правог бисера. То зрно правог бисера јесте срце очишћено од страсти и злих помисли, и загрејано пламеном љубави према Богу. – Устани и ти, човече, и не лењи се! Твој пазарни дан приближује се сумраку.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на крсту распета и то:
1. како састрадална љубав према људима није се у Њему смањила
од Његових мука,
2. како с љубављу пружа Мајци утеху указујући јој на Јована као
на сина место Себе,
3. како се с љубављу моли Оцу за људе: Оче, опрости им јер не
знају шта раде!

БЕСЕДА
о немоћи човека пред величанством Бога

И кад га видјех, падох к ногама његовијем као мртав. (Откр. 1, 17)

То свети Јован паде као мртав кад виде Господа Исуса у слави. Свети Јован, љубљени ученик Исусов, јевенђелист, девственик, љубитељ Господа, ревнитељ светиње – он се не могаше одржати на ногама нити у присебности када виде Учитеља свога у небесној слави и сили Његовој! Него паде као мртав. Како ли ће тек издржати присуство Господа и поглед Његов, као пламен огњени, они који се огрешише о Њега, усташе против Њега, похулише име Његово, презреше љубав и жртву Његову, наругаше се крсту Његовом, погазише заповести Његове, гоњаху Цркву Његову, срамоћаху свештенике Његове, убијаху верне Његове? Шта ће се тек с њима десити пред лицем Господњим, кад свети Јован паде као мртав? Шта ће се десити с књижевницима који развраћају? са васпитачима који убијају веру у младим душама? са скептицима који сумњом својом трују људе? са разбојницима и лоповима? са развратницима и детеубицама? Шта ће се десити с непријатељима Христовим – кад пријатељ Христов паде као мртав пред неисказаним блеском славе Његове?
Толика је слава, и сила, и власт, и крастота, и господство, и светлост и величанство Господа Исуса, васкрслог и вазнесеног, да најближи другови Његови, који су три године без страха гледали лице Његово на земљи, падају као мртви, кад Му сагледају лице на небесима, после страдања, смрти и победе!
Господе свеславни и свесилни, обасјај нас и оживи нас силом и славом Твојом. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024