МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица трећа поста – Крстопоклона
Понедељак 3. седмице Великог поста
19.03.1794
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1794.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19  ▶ Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (8,13-22; 9,1-7)
13. Господа над војскама светите; и он нека вам је страх и бојазан. 14. И биће вам светиња, а камен за спотицање и стена за саблазан обема домовима Израиљевијем, замка и мрежа становницима Јерусалимским. 15. И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се. 16. Свежи сведочанство, запечати закон мојим ученицима. 17. Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљева, и уздаћу се у њ. 18. Ево ја и деца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону. 19. И ако вам рекну: „Питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају”; реците: Не треба ли народ да пита Бога свог? Или ће питати мртве место живих? 20. Закон и сведочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре. 21. И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара свог и Бога свог горе. 22. А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму.

1. Али неће се онако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као после кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој. 2. Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће видело. 3. Умножио си народ, а ниси му увеличао радости; али ће се радовати пред тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад деле плен. 4. Јер си сломио јарам у ком вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његова као у дан Мадијански. 5. Јер ће обућа свакога ратника који се бије у граји и одело у крв уваљано изгорети и бити храна огњу. 6. Јер нам се роди дете, син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће му бити: дивни, саветник, Бог силни, отац вечни, кнез мирни. 7. Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидову и у царству његову да се уреди и утврди судом и правдом отсада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (6,9-22)
9. Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје. 10. И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета. 11. А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња. 12. И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи. 13. И рече Бог Ноју: „Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом. 14. Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља. 15. И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката; 16. пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи. 17. Јер ево пустићу потоп на земљу, да истребим свако тело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути. 18. Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. 19. И од свега жива, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде. 20. Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу. 21. И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима. 22. И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини.

Приче Соломонове (8,1-21)
1. Не виче ли мудрост и разум не пушта ли глас свој? 2. Наврх висина, на путу, на распутицама стоји, 3. код врата, на уласку у град, где се отворају врата, виче: 4. „Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским. 5. Научите се луди мудрости, и безумни уразумите се. 6. Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отворајући се казиваће што је право. 7. Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност. 8. Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено. 9. Све су обичне разумному и праве су онима који налазе знање. 10. Примите наставу моју а не сребро, и знање радије него најбоље злато. 11. Јер је боља мудрост од драгога камења, и што је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом. 12. Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим. 13. Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака. 14. Мој је савет и што год јест; ја сам разум и моја је сила. 15. Мном цареви царују, и владаоци постављају правду. 16. Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске. 17. Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме. 18. У мене је богатство и слава, постојано добро и правда. 19. Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи од најбољег сребра. 20. Путем праведним ходим, посред стаза правице, 21. да онима који ме љубе дам оно што јест, и ризнице њихове да напуним.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Света четрдесетдва мученика из Амореје. Ово беху све војводе византијског цара Теофила. Па када цар Теофило изгуби битку против Сарацена око града Амореје, Сарацени узеше град, заробише многе хришћане, међу којима и ове војводе. Остале хришћане или побише или продадоше у ропство, а војводе бацише у тамницу где тамноваху седам година. Више пута долажаху муслимански прваци, да их саветују да приме веру Мухамедову, но војводе не хтеше то ни чути. Када Сарацени говораху војводама, да је Мухамед прави пророк, а не Христос, упиташе их војводе: ако би се два човека препирали о једну њиву, па један рекао: моја је њива, а други: није него моја, при том један од њих имао много сведока, да је његова њива, а други немао ниједног сведока осим себе самог, шта би ви рекли: чија је њива? Одговорише Сарацени: заиста, онога који има много сведока! – Право сте пресудили, одговорише им војводе. Тако је са Христом и Мухамедом. Христос има многе сведоке, старе пророке, које и ви признајете, који сви од Мојсеја па до Јована Претече сведоче о Њему, а Мухамед сам за себе сведочи да је пророк, и нема ниједног сведока. – Постидеше се Сарацени, но тад опет покушаше да бране своју веру овако: да је наша вера боља од хришћанске види се по томе, што Бог нама даде победу над вама, и даде нам најбоље земље у свету, и царство много веће од хришћанског. На то војводе одговорише: ако би тако било, онда би и идолопоклонство египатско и вавилонско и јелинско и римско, као и огњепоклонство персијско, биле истините вере, јер у једно време сваки од ових народа побеђивао је остале и владао њима. Очигледно је да ваша победа и сила и богатство не доказују истинитост ваше вере. А ми знамо, да Бог некад даје победу хришћанима, а некад попушта муке и страдање, да их исправи и приведе покајању и очишћењу од грехова. После седам година беху посечени, 845. године. Тела им беху бачена у Еуфрат реку, но испливаше на другу обалу где их хришћани сабраше и чесно сахранише.

2. Блажени Јов. Рођен у Москви 1635. године. Појање и служба црквена привукле га цркви. Постао духовником цара Петра Великог, но због неке клевете удаљио се у Соловецки манастир где се тврдо подвизавао. Упокојио се у Господу 1720. године. у осамдесетпетој години својој. Пред смрт узвикнуо: „Благословен је Бог отаца наших! Па кад је тако, не бојим се, но с радошћу одлазим из света“.

3. Свети мученици Конон отац и Конон син. Отац беше већ старац а син младић од седамнаест година. У време Дометијана беху тестером престругани због вере Христове, и прославише се у цркви на земљи и на небу. Чесно пострадали 275. године.

Цар светује младога Конона:
– Безуман ти отац од старости,
Ти, младићу, не слушај му речи,
Но Христа се одреци и мани,
Жртвуј жртву римским боговима,
Па да будеш код мене у части.
Конон млади бодро одговара:
Писано је, царе мучитељу,
Да син чнни што од оца види,
И дела се очевог не стиди.
Мене отац правој вери учи,
Правој вери и богопознању,
Да познајем Бога јединога,
Створитеља мога милоснога,
Да познајем Христа Спаситеља,
Од смртности мог Избавитеља.
Што учиниш c телом оца мога.
To учини и са мојим телом:
A над душом ти не имаш власти,
Душе наше наша су својина
И својина Божијега Сина.

РАСУЂИВАЊЕ
Док год си на земљи, сматрај себе као госта у Домаћина Христа. Ако си за трпезом, то те Он части. Ако дишеш ваздух, Његов ваздух дишеш. Ако се купаш, у Његовој се води купаш. Ако путујеш, по Његовој земљи путујеш. Ако сабираш имање, Његово сабираш; ако ли расточаваш, Његово расточаваш. Ако си моћан, по Његовом допуштењу си моћан. Ако си у друштву људи, у друштву си осталих Његових гостију. Ако си у природи, у Његовој си градини. Ако си у самоћи, Он је присутан. Ако се ма куда кренеш, Он те види. Ако ма шта урадиш, Он памти. – Он је најпажљивији Домаћин у кога си ти икад гостовао. Буди и ти пажљив према Њему. У доброга домаћина треба и гост да буде добар. Ово су све просте речи, но оне ти казују велику истину. Сви светитељи знали су ову истину, и према њој управљали живот свој. За то их је бесмртни Домаћин и наградио вечним животом на небу и славом на земљи.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Тајну Причешћа као животворни лек души и телу, наиме:
1. као лек што лечи и чисти душу од греховне болести и оживљава је,
2. као лек што лечи и чисти тело од похоти и порока, и оживљава га,
3. као лек што оживљавајући човека чини га здравим чланом бесмртнога тела Христова, који пак ако би до краја остао труо, био би одсечен и бачен.

БЕСЕДА
о наследнику и о робу

Док је нашљедник млад ништа није бољи од роба. (Гал. 4. 1)

Док је царевић у колевци, шта је он бољи од сина робова? Нити је тело његово боље, нити мисли његове узвишеније, нити жеље његове чистије. Какав је син царев, такав је и син робов, такав и син просјаков. И за неколико година син царев не разликује се од сина роба. Када пак син царев порасте и са пуном свешћу о свом достојанству прими власт над царевином, а када син робов порасте и са пуном свешћу подлегне јарму ропском, тада се види огромна разлика. Тада се објављује јасно, да наследник и роб нису једнаки, јер роб има да робује а цар да господари.
Тако је и с хришћанином и нехришћанином, хоће апостол да каже. Нехришћанин робује природи, хришћанин влада природом. И нехришћански период историје рода људског показује како је човек био роб стихија, роб тела, роб идола и творења. А хришћански период историје рода људског показује како је човек господар и властелин, племић царскога рода и наследник свега.
Чак и они који су знали за једнога истинитог Бога, као што су били Израиљци, нису били према Богу као деца и наследници према оцу своме него као робови и слуге према господару и судији. А кад се наврши вријеме, и дође на земљу Син Божји Јединородни, Он учини да примимо посинаштво, и да Духом Божјим ословљавамо Бога: Авва Оче!
Што дође, браћо, Христос на земљу? Да нас учини бољим од робова, да нам да право синова и дужност господара. Право синова јесте да именом Христовим зову Бога Оцем, и дужност је господара да владају над собом, над својим телом, над својим мислима и жељама и над свом природом око себе.
Сине Божји Једнородни, Твојом милошћу и жртвом ми смо примили посинаштво; о помози нам да га Твојом помоћи у чистоти и истини одржимо до краја. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024