МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Четвртак сиропусне седмице
01.03.1794
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1794.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак

Саборна Посланица Светог Апостола Јуде (Јаковљевог), зачало 78 (1,11-25)
11. Тешко њима, јер путем Каиновим пођоше и у превару Валаамове плате упадоше, и побуном Корејевом изгибоше. 12. Они су ругло на вашим вечерама љубави, једући с вама без зазора, себе напасајући; облаци безводни, које ветрови витлају; дрвета јесења, бесплодна, двапут умрла, и из корена ишчупана; 13. бесни таласи морски који се пенушају својим срамотама; звезде луталице, за које се мрак таме чува занавек. 14. Али и за ове пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: „Гле, иде Господ са хиљадама хиљада светих својих, 15. да учини суд над свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дела којима безбожност чинише, и за све дрске речи које безбожни грешници говорише против Њега." 16. Ово су гунђала, роптачи, који ходе по жељама својим, и уста њихова говоре надувене речи, и ради користи ласкају људима. 17. А ви, љубљени, сетите се речи које су већ казали апостоли Господа нашег Исуса Христа, 18. јер вам говораху да ће се у последње време појавити ругачи који ће ходити по својим безбожним жељама. 19. Ово су они који стварају раздоре, чулни су и Духа немају. 20. А ви, љубљени, изграђујте себе својом најсветијом вером, молећи се у Духу Светоме, 21. одржите себе у љубави Божијој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни. 22. И са расуђивањем једнима будите милостиви, 23. а друге у страху спасавајте отимајући их из огња, а треће карајте са страхом, мрзећи и хаљину опогањену од тела. 24. А Ономе који вас може сачувати безпрекорне и поставити пред славом својом непорочне у радости, 25. Јединоме премудроме Богу, Спаситељу нашему, кроз Исуса Христа, Господа нашега, слава и величанство, моћ и власт пре свих векова, и сада, и у све векове! Амин.
Јеванђеље Лука, зачало 110 (23,1-34; 44-56)
1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату. 2. И почеше га тужити говорећи: "Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар." 3. А Пилат га запита говорећи: "Јеси ли ти цар јудејски?" А он одговарајући рече му: "Ти кажеш." 4. А Пилат рече првосвештеницима и народу: "Не налазим никакве кривице на овом човеку." 5. А они упорно наваљиваху говорећи: "Он буни народ учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје па све довде." 6. А Пилат чувши за Галилеју запита: "Зар је овај човек Галилејац?" 7. И дознавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који и сам бијаше у Јерусалиму оних дана. 8. А Ирод видевши Исуса веома се обрадова; јер је одавно желео да га види, пошто је много слушао о њему, и надаше се да ће видети од њега неки знак. 9. И постављаше му многа питања; али му он ништа не одговори. 10. Стајаху пак првосвештеници и књижевници и жестоко га оптуживаху. 11. А Ирод га понизи са својим војницима и наруга му се, обуче му белу хаљину и посла га натраг Пилату. 12. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре бијаху у завади. 13. А Пилат, сазвавши првосвештенике и старешине и народ, 14. Рече им: "Доведосте ми овог човека као да он отпађује народ, и ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овоме човеку ниједне кривице од оних за које га ви оптужујете; 15. а ни Ирод, јер вам га натраг посла. И ето, није учинио ништа што би заслуживало смрт. 16. Да га, дакле, казним и пустим." 17. А мораше да им о Празнику ослободи једнога. 18. А они сви заједно повикаше говорећи: "Узми овога, а пусти нам Вараву!" 19. Овај беше бачен у тамницу за некакву побуну учињену у граду и за убиство. 20. А Пилат опет повика хотећи да пусти Исуса. 21. А они викаху говорећи: "Распни га, распни!" 22. А он им по трећи пут рече: "Какво је, дакле, зло он учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га пустим." 23. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и првосвештеничка. 24. И Пилат пресуди да буде по тражењу њихову. 25. И пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство, којега искаху, а Исуса предаде њима на вољу. 26. И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринејца, који се враћаше из поља, и ставише на њега крст да носи за Исусом. 27. А за њим иђаше велико мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим. 28. А Исус обазревши се на њих рече: "Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом. 29. Јер ево, долазе дани у које ће се рећи: 'Благо нероткињама, и утробама које не родише, и дојкама које не дојише.' 30. Тада ће почети говорити горама: 'Падните на нас; и бреговима: Покријте нас! 31. Јер кад овако чине са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим?'" 32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе. 33. И када дођоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с леве. 34. А Исус говораше: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!" И делећи хаљине његове бацаху коцку. 44. А беше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога. 45. И помрча сунце, и завеса храмовна раздре се напола. 46. И повикавши Исус из свега гласа рече: „Оче, у руке твоје предајем дух свој." И рекавши ово издахну. 47. А кад виде капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: „Заиста овај човек беше праведник." 48. И сав народ који се беше скупио да гледа овај призор, кад виде шта би, врати се бијући се у прса. 49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово. 50. И гле, човек по имену Јосиф, који беше саветник и човек добар и праведан, из Ариматеје, града јудејског, 51. који не беше пристао на њихову одлуку и на њихово дело, а и сам чекаше Царство Божије, 52. приступивши Пилату заиска тело Исусово. 53. И скиде га и обави платном, и положи га у гроб усечен у камену, у који не беше никад нико положен. 54. И дан беше петак, и субота освиташе. 55. А иђаху у пратњи и жене, које беху дошле са Исусом из Галилеје, и видеше гроб и како би положено тело његово, 56. па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу пак проведоше у миру по Закону.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Светих дванаест мученика. Светих дванаест мученика, што пострадаше у време цара Диоклецијана. Први из њих, Памфил, презвитер цркве у Кесарији Палестинској, човек учен и благочестив, исправи текст Новог Завета од грешака разних преписивача; сам преписиваше ову спасоносну књигу и даваше онима који то жељаху. Други би ђакон Валент, стар годинама и сед мудрошћу. Он би одличан познавалац Светог Писма, и знађаше ово готово наизуст. Трећи би Павле, муж честан и угледан, који једном пре тога би бацан у огањ за Христа. Уз то, још пет браће, по телу и духу, родом из Мисира, враћаху се са осуде из рудника Киликијских у своју отаџбину, но на капији града Кесарије рекоше да су хришћани, због чега дођоше пред суд. На питање како им је име, рекоше: „Незнабожачка имена која нам је мајка дала, одбацили смо и назвали смо се Илија, Исаија, Јеремија, Самуил и Данило“. На питање, одакле су, рекоше: „Из Горњег Јерусалима“. Сви ови бише посечени, а с њима пострада и младић Порфирије, који потражи тела њихова да сахрани. Овај у огњу изгори. Још и Селевкије, који приђе и пољуби мученике пре него мач паде на главу њихову. Селевкије пре тога би официр. Још и старац Теодул, слуга римског судије, који при спроводу пољуби једнога мученика. Најзад и Јулијан, који мртва тела мученичка целиваше и хваљаше их. И тако дадоше мало за велико, и јевтино за драгоцено, и смртно за бесмртно, и преселише се ка Господу 308. године.

2. Свети Марут. Свети Марут, епископ града Тагрита у Месопотамији. Славан због вере и доброте. Марут ублажи гнев персијског цара Издегерда према хришћанима, испроси од њега мошти четири стотине мученика у Персији, и основа нарочити град, Мартиропољ, где положи те свете мошти. У томе граду и он сконча свој земаљски пут 422. године и пресели се ка Господу.

3. Свети преподобномученик Роман. Прост и неписмен сељак из Карпениса. Сазнавши о јунаштву и слави мученика Христових, млади Роман пожели и сам мучеништва. Оде у Солун где почне на улици хвалити веру Христову, а Мухамеда називати баснословцем. Турци га страшно намуче, па га продаду неком капетану галије. Хришћани га откупе од капетана и пошаљу на Свету Гору где Роман постане монах код чувеног старца Акакија. Но он је и даље желео мучеништва за Христа. С благословом старца оде у Цариград, направи се сулуд и почне водити псето кроз улице турске. На питање шта то ради, Роман одговори да он храни то псето као што хришћани хране Турке. Турци га баце у сув бунар где је без хлеба провео четрдесет дана. Потом га изваде и посеку. Из његовог тела три дана избијала светлост. Неки Енглез узме тело и однесе у Енглеску. А монах неки умочи пешкир у крв мученика. Тај пешкир се и данас чува у манастиру Дохијару. Пострада овај славни Христов војник 1694. године.

Мученици Христови, благородно цвеће,
Што никад и за никад увенути неће.
Мученици Христови, живи зимзелени,
Што се к небу пружасте, крвљу обојени.
Мученици Христови, мириси тамјана,
и кандила јелејна, Богом обасјана.
За красотом Христовом трком потекосте,
У Рају се са Христом навек састадосте.
Свет ћe бити и не бити, a ви ћете бити.
У Рају се c Господом вечно веселити.

РАСУЂИВАЊЕ
У ливади најважнија је трава. У њиви жито. У градини зелен. Нико се не хвали оградом ливаде више него сеном. Нити се ко хвали колибом на њиви више него житом. Нити се ко хвали јендецима у градини више него поврћем. Што се људи хвале државама? И друмовима у држави? И јендецима по ивицама државе? И градовима по држави? И свим осталим што није важније од ограде у ливади, нити од колибе у њиви, нити од јендека у градини, кад се сравни са главним усевом, са људима? Нису људи ради државе, но држава ради људи. Христос није дошао да спасава државе него људе. Од добрих грађана држава добија цену. А шта добијају зли људи од велике државе? Трње у пространој њиви!

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса како се по тамним ноћима сам у горама моли за спасење моје и твоје и свих људи и то:
1. како уздиже руке к небу, како се савија до земље и како клечи на молитви многе ноћи, на молитви за спасење моје и твоје и свих људи,
2. како се зноји на молитви и плаче за спасење моје и твоје и свих људи,
3. како бди и бодрствује на молитви и мучи Своје тело без сна и одмора за спасење моје и твоје и свих људи.


БЕСЕДА
о страшном камену
Сваки који падне на тај камен разбиће се;
а на кога он падне сатрће га. (Лк. 20, 18)

Камен темељац је Христос Господ. Јуда је пао на тај камен, и разбио се. Ирод је пао на тај камен, и разбио се. Јулијан Одступник пао је на тај камен, и разбио се. Арије је пао на тај камен, и разбио се. Одрицатељи и ругатељи Христа падају на тај камен, и разбијају се као грнчарски судови.
На Содом и Гомор пао је тај камен, и Содом и Гомор сатрли су се. На Мисир пао је тај камен, и Мисир се сатро. На Јерусалим је пао тај камен, и Јерусалим се сатро. На народ јеврејски пао је тај камен, и народ јеврејски се у комаде распрштао. На многа грешна колена и царства пао је тај камен, и та грешна колена и царства распала су се у прах и пепео.
Седамдесет и седам пута, и више, Господ опрашта грешницима, но ако и преко тога грешници остану грешници, хоће ли их Господ насупрот њихове воље спасавати? Неће, јер то није начело спасавања људи. Начело је да људи драговољно пристану на спасавање од стране Бога. Ако људи седамдесет и седам пута, и више, неће да пожеле спасење од Бога, онда и Бог неће. Онда се људи разбијају о камен, мимо кога се не може проћи, и сатиру се каменом, који су издигли да баце далеко од себе. Зар се може рећи да је немилостив Бог, који је покајаног разбојника на крсту спасао? Зар се може рећи да је неправедан кад је предао пропасти разбојника који му се и на самртном часу ругао?
Господе свесилни, спаси нас! Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024