10. А обрадовах се врло у Господу што се најзад опет сетисте да се старате за мене, као што се и старасте али немадосте прилике.  11. Говорим то не због оскудице, јер ја сам се научио да будем задовољан оним што имам.  12. Знам и понизити се, знам и изобиловати; у свему и свачему навикох; и сит бити и гладовати, и изобиловати и оскудевати.  13. Све могу у Христу који ми даје моћ.  14. Ипак, добро учинисте што узесте учешћа у мојој невољи.  15. А знате и ви, Филипљани, да у почетку проповедања јеванђеља, кад изиђох из Македоније, ни једна ми Црква није учествовала у давању и примању осим ви једини;  16. јер ми и у Солун посласте и први и други пут за моју потребу.  17. Не као да тражим дара, него тражим плода који се множи на корист вашу.  18. А ја сам примио све и имам изобилно. Подмирен сам примивши од Епафродита што сте ми послали, слатки миомир, жртву пријатну угодну Богу.  19. А Бог мој испуниће сваку потребу вашу по богатству својем у слави, у Христу Исусу.  20. А Богу и Оцу нашему слава у векове векова. Амин.  21. Поздравите свакога светога у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа што су са мном.  22. Поздрављају вас сви свети, а особито они из царева дома.  23. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.

Јеванђеље Лука, зачало 33. (7,36-50)
36. Мољаше га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, седе за трпезу.  37. И гле, жена у граду која беше грешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра.  38. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и целиваше ноге његове, и мазаше мирисом.  39. А кад виде фарисеј који га је позвао, рече у себи: „Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грешница.”  40. И одговарајући Исус рече му: „Симоне, имам ти нешто казати.” А он рече: „Учитељу, кажи.”  41. А Исус рече: „Двојица беху дужни једноме повериоцу, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.  42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити?”  43. А Симон одговарајући рече: „Мислим онај коме више поклони.” А он му рече: „Право си судио.”  44. И окренувши се жени, рече Симону: „Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса.  45. Целива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста целивати ми ноге.  46. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге.  47. Зато ти кажем: Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има.”  48. А њој рече: „Опраштају ти се греси.”  49. И стадоше у себи говорити они што сеђаху с њим за трпезом: „Ко је овај што и грехе опрашта?”  50. А жени рече: „Вера твоја спасла те је; иди у миру.”