Акатисти

Акатист Светом Кирилу и Методију, равноапостолним учитељима словенским

Празнују се 24. маја

Кондак 1.
Изабрани сте били од Цара сила, Господа Исуса, за апостоле народима словенским, Методије и Кириле богомудри. У песмама вас опевамо, посредници наши, а ви пак пошто имате слободу пред Господом, од сваке напасти ослободите нас, који вам кличемо:

Радујте се, Методије и Кириле, народа словенских апостоли и богомудри учитељи!

Икос 1.
Творац Ангела и Господ сила изабра вас за просветитеље словенских народа; тога ради и Његова благодат је била са вама, која вас је ограђивала и укрепљавала у све дане живота вашег, у којој сте имали помоћницу себи. Славу сте Божију објављивали по градовима и пустињама и речима је разносили свима. Због тога и ми, који смо вером Христовом на свом језику просвећени, опевамо вас говорећи:

Радујте се, Еванђелске радости благовесници!

Радујте се, чудодејствене благодати носитељи!

Радујте се, јер сте скорби многе ради имена Господњег поднели!

Радујте се, јер сте се од прелести овог света отргли!

Радујте се, јер сте од младости били благословени од Бога!

Радујте се, јер сте исповедничким венцима од Њега украшени!

Радујте се, јер сте славу људску презрели и у пустињи сте Господа призивали!

Радујте се, јер сте Његову вољу моћницима овога света са великом храброшћу благовестили!

Радујте се, јер сте ради тога од Владике свих у рај светли примњени!

Радујте се, јер сте пред Њим наши топли посредници!

Радујте се, јер се вашим топлим молитвама утврђујемо у вери!

Радујте се, јер посредништвом вашим победу над јересима задобијамо!

Радујте се, Методије и Кириле, народа словенских апостоли и богомудри учитељи!

Кондак 2.
Имао је, још док је био дете, свети Кирило, виђење у ноћи, како је изабрао себи за сестру дјеву Софију и о томе је и родитељима испричао. Они су разумели да је воља Божија да им дете буде служитељ премудрости и веома су се трудили да му улију знање. Примећујући да брзо схвата предавану му науку, клицали су Богу: Алилуја!

Икос 2.
Неумудрен разум и његова природа се пита, како је Кирило у премудрости превазишао своје вршњаке, и још се овај дечак прославио, и ради врлинског живљења у палату је цареву, млађем царевом сину био придружен. Но он је презрео богаство и земну славу и тежио је само ономе што му је било на спасење. Преселио се у пустињу да би пошћењем и молитвама достигао бестрастност. Тога ради је и Методије, који је већ био војвода, отишао на гору Олимп, где је као инок служио Господу. Научимо се и ми од њих да презиремо искушења у свету, и да више од свега угађамо Христу Богу, а да Његове угоднике овако опевамо:

Радујте се, јер се нисте преластили славом коју су вам указивали људи!

Радујте се, јер сте се за пустиножитељство чврсто прилепили!

Радујте се, јер вас је Господ у сновима и виђењима посећивао!

Радујте се, јер вам је мудрост људска користила спасењу вашем!

Радујте се, јер сте Реч Божију и списе светих отаца више од философије заволели!

Радујте се, јер Закона Господњег нисте били заборавни слушаоци, већ извршиоци!

Радујте се, јер сте замке ђаволске, којима се пустиножитељи искушавају, покидали!

Радујте се, јер вам се ради тога даде власт над искушењима и страстима!

Радујте се, јер вам подвизи ваши исплетоше венац живота!

Радујте се, јер сте и сада подвижницима и постницима помагачи!

Радујте се, јер сте свих грешника пред Богом добри заступници!

Радујте се, јер сте душа наших од сатанског лукавства заштитници!

Радујте се, Методије и Кириле, народа словенских апостолили и богомудри учитељи!

Кондак 3.
Упорним мољењем цар наговори светога Кирила да остави пустињу ради пастирствовања у Цариграду. Ту је он славу Божију учењем и делима објављивао и иконоборачку јерес посрамњивао. Тако и нас, о свети оче, утврди у православљу. Отпале од истинске вере једноплеменике наше ка једноверју поврати, да сви Словени једним устима, ради просветитеља својих, Христу Богу кличу: Алилуја!

Икос 3.
Имајући силу премудрости, отишао си Агарјанима, свети Кириле, са монахом Георгијем, да се расправљате о вери. Од светог Григорија Богослова био си духовно просвећиван. Премудрост у вези тајне Свете Тројице сликовито си, на разумљив начин објављивао, силом речи твојих си нечестиве посрамњивао. Они су били завишћу распаљени и хтели су те отрованим зељем погубити. Пошто си га јео, ниси осетио од њега никакву тегобу, већ си се здрав вратио у обитељ светом Методију и са њим заједно у иночеству се подвизавао, и просвети се пустиња од ваших светих подвига. Ради тога, молећи се за нас, просветите и нас, који вам са љубављу певамо:

Радујте се, доброгласни кимвали Божије славе!

Радујте се, јер сте цркве Његове тврди стубови!

Радујте се, јер сте тајну Свете Тројице сликовито проповедали!

Радујте се, јер сте, о Оваплоћењу Бога Логоса пред Сараценима неустрашиво исповедали!

Радујте се, јер сте Јелина, Јудеја и Варвара просветитељи!

Радујте се, Тројединог Божанства благовесници!

Радујте се, јер се преко вас зловерје иконоборства посрами!

Радујте се, јер од вас нечастије Агарјанско вене!

Радујте се, ви учитељи, који сте истину Христову неувелу имали!

Радујте се, јер оне који су у искушењима, и које сумње муче, учвршћујете у вери!

Радујте се, јер они који су прогневили Господа, имају пред Њим у вама посреднике!

Радујте се, јер они који Му угађају имају у вама покровитеље!

Радујте се, Методије и Кириле, народа словенских апостоли и богомудри учитељи!

Кондак 4.
Буре различитих беда и зала, које су наишле на словенске народе, посредништвом вашим, разорите, преподобни, јер сте за служења многа били призвани, и у апостолском лику и у достојанству преподобних, и у части учитељској, воинствујућим исповедницима учини вас Господ, да сви Словени ради вас вапију: Алилуја!

Икос 4.
Чувши цар Хазарски, да се у пределима елинским, исповеда истинска вера, измоли себи од Византијског цара учитеље православља, који умоли свете Кирила и Методија да оставе пустињу и да отплове водама Евксинским ка Хазарима. Кад су њима дошла света браћа, обратила су им срца ка Христу и крстила их Спаситељним Крштењем. Са њима и ми прославимо равноапостолну браћу, говорећи:

Радујте се, јер се нисте уплашили да дођете Варварима са Еванђелским благовестима!

Радујте се, јер сте море озарили својим славним путешествијем!

Радујте се, јер ваше мошти, као и светога апостола Климента, нетљене обретене буду!

Радујте се, јер, уз вашу помоћ, нечестије хазарско од вас је било посрамњено!

Радујте се, јер сте светлост Христову предали пределима који су били у полутами!

Радујте се, јер се слава ради праведности ваше раширила по свим пределима земље!

Радујте се, јер сте посредништво и утврђење Цркве Христове!

Радујте се, од јереси и раскола сте наша моћна ограда!

Радујте се, јер сте од Агарјана и Јудеја, који су пришли Христу, учвршћење!

Радујте се, јер сте од моштију мученика задобили благослов!

Радујте се, јер се из житија вашег научисмо да угоднике Божије поштујемо!

Радујте се, јер сте и сами, као угодници Божији, од свих православних исповедани!

Радујте се, Методије и Кириле, народа словенских апостоли и богомудри учитељи!

Кондак 5.
Као Богом вођена звезда, јави се нама нетљено тело светога Климента, које је испливало из вода Евкасинских, на чијем дну је седамсто година сакривено лежало. У спомен трудова ваших апостолских и скорби у исповедништву вашем, и вама се јавио Господ, творећи чудеса, која кад познасте, заваписте Богу: Алилуја!

Икос 5.
Видећи света браћа да саплеменици њихови Словени, којима су истинску веру исповедали, да речи Божије на свом језику читати не могу, потрудили су се да Божанствене књиге на словенски језик преведу, да сви људи на разумљивом им језику јединог свих Господа прославе. Због тога и ми прослављамо Господа, а светитељима нашим вапијемо:

Радујте се, јер сте једноплеменим народима доносиоци Христове светлости!

Радујте се, пресветли, који сте Словенима саплеменици!

Радујте се, делатељи винограда Христовог!

Радујте се, добри пастири стада Исусовог!

Радујте се, речи Божијих верни тумачи!

Радујте се, наши благи и кротки учитељи!

Радујте се, јер сте мир Христов са собом свуда проносили!

Радујте се, јер сте цео свет вашим светим учењем просвећивали!

Радујте се, јер и сада примате мољења нас грешних!

Радујте се, јер и сада тешите тужне!

Радујте се, јер сте прибежишче свих који су ради истине угњетавани!

Радујте се, јер сте Духа Светога пречесно жилишче!

Радујте се, Методије и Кириле, народа словенских апостоли и богомудри учитељи!

Кондак 6.
Богоносни проповедници ви, света браћо, бисте, по пределима словенским идосте да би новокрштене људе Христовим учењем просветили. Они су вас гледали као свете Анђеле, који им о спасењу проповедају, као пастире добре, који душе своје полажу за овце, завапише Богу, Који своје свете прославља: Алилуја!

Икос 6.
Када су зрацима истините вере у Моравији засијали, измолили су кнезови словенски од Византијског цара за своје земље учитеље и утврдитеље људи. Њихове молбе су услишили свети Методије и Кирило, који су дошли у пределе словенске, и народима словенским проповедали Еванђеље о Царству Божијем и са свих страна су светој браћи долазили, закону Божијем се поучавали, Господа славили, и просветитеље своје хвалили, са којима пак и ми заједно опевамо Методија и Кирила, кличући:

Радујте се, богоглаголиви апостоли наши!

Радујте се, благодатни учитељи наши!

Радујте се, исповедници наши који сте велику храброст имали!

Радујте се, пустињаци преподобни наши!

Радујте се, топли молитвеници наши!

Радујте се, светли чудотворци наши!

Радујте се, јер сте завештали да се на свим језицима прославља Бог!

Радујте се, јер сте тројезичну јерес веома храбро изобличили!

Радујте се, јер сте Словенима у годинама жалости утеха!

Радујте се, јер сте им у безизлазним ситуацијама надање и заступништво!

Радујте се, јер приносите Владици све наше покајне молитве!

Радујте се, јер се и сами молите Њему да нам опрости прегрешења наша!

Радујте се, Методије и Кириле, народа словенских апостоли и богомудри учитељи!

Кондак 7.
Желећи вас изгнати из предела словенских, латински свештеници су вас оклеветали епископу Рима. Када сте му ви са моштима св. Климента дошли, и када вас је видео и правоверје ваше и добро живљење упознао, тада посрами клевете користољубаца, а вас пак именом Христовим благослови, појећи Богу: Алилуја!

Икос 7.
Као дивни апостоли, појавише се света браћа, немајући покоја у трудовима својим: свети је Кирило изнемогао од многих подвига, и убрзо по доласку у Рим, скончао живљење своје. Свети је Методије био ревношћу брата свога укрепљен, и од папе Адријана архијерејском благодаћу осокољен, на нови подвиг у Моравију и Панонију се вратио, где је трудове премноге узео на себе; дивећи им се кличући им овако:

Радујте се, добре слуге Христове!

Радујте се, јер сте све до смрти остали истини верни!

Радујте се, јер сте Господу, а не људима угађали!

Радујте се, јер сте ради Његовог имена имали од људи невоље!

Радујте се, јер сте се целог свог живота на њиви Господњој трудили!

Радујте се, јер се и по смрти својој љубављу не одвајате од пастве своје!

Радујте се, јер сте били светлост свету и со земљи!

Радујте се, јер сте народима светлели, као светилник који гори у тами!

Радујте се, јер сте као град који је на врху горе, па се и од верних и неверних није могао сакрити!

Радујте се, јер сте заповести Господње творили и друге научили да их творе!

Радујте се, јер сте се тога ради у Божијем Царству великим назвали!

Радујте се, јер сте у цркви Господњој на земљи, прослављени!

Радујте се, Методије и Кириле, народа словенских апостоли и богомудри учитељи!

Кондак 8.
О чудесном престављењу светога Кирила свима се објави, који није мислио о временом животу, но Господу се за новопросвећене цркве молио, да их утврди у Православљу и да их од тројезичне јереси и осталих напасти и беда огради, светога Методија је саветовао говорећи: О брате, као волови у пару бисмо, једну бразду орасмо, и ја сам уловљен пао, течење сам скончао; а ти пак пошто веома волиш Свету Гору не можеш Горе ради престати да поучаваш словенске народе. Ради тога се толикој ревности свете браће дивимо и Богу кличемо: Алилуја!

Икос 8.
Сав си, свети Методије, и душом и телом био предан завету брата свога, не плашећи се кнежевских претњи, ни клевета од латинских јереја, ни заточења тамничког, но сав си сијао као добри војник Христов, све подносећи, не престајући народе словенске и паству своју ка добру управљати и просвећивати, докле се у старости не почину и ка светоме Кирилу у блажену рајску обитељ престави. Ка њима ми топло кличемо:

Радујте се, јер сте венцима трпљења на земљи овенчани!

Радујте се, јер сте светлошћу вечном на небесима осијани!

Радујте се, подвижници нишчим духом јер је ваше царство небеско!

Радујте се, јер плакавши много, ви сте се веома утешили!

Радујте се, кротки, јер наследисте у Христу словенске земље!

Радујте се, јер ћете се као гладни и жедни правде, у насељима небеским наситили!

Радујте се, милостиви, јер нисте само ви помиловани били, но и за друге сте посредовали да би милост од Бога стекли!

Радујте се, јер сте чисто срце имали и сада Бога лицем к лицу гледате!

Радујте се, јер сте миротворци међу људима били, и синови Божији се назвали!

Радујте се, изгнани правде ради, јер је ваше Царство Божије!

Радујте се, јер сте били у немилости код људи и гоњење и клевете сте Христа ради поднели!

Радујте се и веселите се, јер је велика ваша награда на небесима!

Радујте се, Методије и Кириле, народа словенских апостоли и богомудри учитељи!

Кондак 9.
Разноразне замке, које су биле раширене по пределима словенским, кидали сте крепко, преподобни. Због тога нас и сада смирене и грешне не оставите, но све Словене у Православљу и једномислију утврдите да сви једним устима и једним срцем вапију Богу, Који вас је прославио: Алилуја!

Икос 9.
Многоречити мудраци, као рибе су безгласни, гледајући у вас, преподобни, не могу да схвате како сте и у пустињи били узвишеног духа и посред људи у непрестаним подвизима се подвизавали. Ми пак радујући се што имамо такве учитеље и молитвенике, прослављамо вас говорећи:

Радујте се, истините вере исповедници!

Радујте се, Царства Божијег наследници!

Радујте се, иконоборачке јереси изобличитељи!

Радујте се, тројезичне јереси уништитељи!

Радујте се, ви који сте Словенима отворили двери Царства Небеског!

Радујте се, војници Христови, који сте још за живота земног од Њега славом овенчани!

Радујте се, и као прослављени дух смирења сте сачували!

Радујте се, јер сте као Исаија и Јеремија непријатности од једноплеменика имали, за добра која сте им учинили!

Радујте се, као Данило и Јестира, за народ свој сте посредовали!

Радујте се, јер сте са свима светима неугасивом светлошћу осијани!

Радујте се, јер се са свима угодницима Божијим за нас грешне молите Господу!

Радујте се, Методије и Кириле, народа словенских апостоли и богомудри учитељи!

Кондак 10.
Желећи спасти ново стадо Христово од мислених вукова, свети Методије се на смртном одру са трепетом молио да остане да стоји тврдо у истинитој вери и да се лукавства вражјег не боји, но да за скорби и напасти, за све благодари Богу, певајући Му: Алилуја!

Икос 10.
Стена сте свима, који се у православљу труде, и ка заступништву вашем са вером притичу, Методије и Кириле богомудри, јер Творац неба и земље изабра вас да будете на земљи ловци људи, а после пак и на небесима да се лику апостола придружите. Због тога и нама измолите, да на дар примимо Његову благодат и да умилно овако вапијемо:

Радујте се, јер сте врлинама као украсима украшени!

Радујте се, јер сте се у премудрости са Соломоном изједначили!

Радујте се, јер сте се уздржањем и молитвом Великом Антонију и Пахомију уподобили!

Радујте се, јер сте као Василије Велики и Јован Златоуст силом речи обдарени!

Радујте се, јер сте по целомудрију били Јосифу слични!

Радујте се, јер сте Јовово трпљење подражавали!

Радујте се, јер сте са незлобијем цару и пророку Давиду саревновали!

Радујте се, јер сте се по вери Илији уподобили!

Радујте се, јер сте, попут Павла и Јована Богослова, Христа Бога заволели!

Радујте се, јер сте, као Данило и тројица младића, мужествено Бога прославили!

Радујте се, јер ви са Ангелима и Светима Божијим пребивате!

Радујте се, јер и ми грешни имена ваша са вером призивамо!

Радујте се, Методије и Кириле, народа словенских апостоли и богомудри учитељи!

Кондак 11.
Благодарствено пјеније приносимо Господу, што нам је вас, нама грешнима као посреднике даровао. Са умиљењем вам се молимо, свети учитељи наши, не узгнушајте се на нас ради лењости наше, немојте оступити од нас ради тешких безакоња наших, но милосрђе од Господа свима испросите да ради вас к Њему вапијемо: Алилуја!

Икос 11.
Прослављајући ми верни, Светозарну Двојицу словенских апостола, одбацимо своје расправе и верске расколе, пребивајући у јединству духа и свези мира и запевајмо светим учитељима овако:

Радујте се, громогласне трубе Еванђелских благовести!

Радујте се, слаткозвучне гусле проповеди о спасењу!

Радујте се, моћни засадитељи правде!

Радујте се, непоколебиви истребитељи неправде!

Радујте се, јер сте свима дародавци радости!

Радујте се, јер од напада скорби, без обзира одакле долазиле, ослобађате!

Радујте се, јер награду и уздарје ради трудова својих од људи не тражисте!

Радујте се, јер се за не благодарне људе Богу молисте!

Радујте се, јер се и Анђели Божији и свети Његови подвизима вашим радоваше!

Радујте се, јер се вечне радости, заједно са њима у обитељима блажених, наслађујете!

Радујте се, звезде које истином по свету сијасте!

Радујте се, јер су саме врлине ваше светлошћу осијане!

Радујте се, Методије и Кириле, народа словенских апостоли и богомудри учитељи!

Кондак 12.
Благодат сједињења и мира измолите нам, преподобни, и мир сте по целом свету до краја вашег живљења у свету благовестили да би се и ми од свих раскола и искушења ослободили, и у миру клицали Ономе, Који је вас је као пријатеље своје заволео, Једином миротворцу свих - Господу: Алилуја!

Икос 12.
Опевајући ваше дивно живљење на земљи и славу, коју имате на небесима, созерцавајући, смирено вас молим, свети учитељи, који православним хришћанима дарујете славу свише, против непријатеља видљивих и невидљивих, да би и словенске народе у једну веру привели, да вас сви верно опевају кличући:

Радујте се, јер сте православља тврда ограда!

Радујте се, јер сте неверја јасно изобичење!

Радујте се, јер сте исхођење Духа Светога од Оца проповедали, како се од давнина предало, исповедали!

Радујте се, јер сте завештали да свако врши службу Божију на свом језику!

Радујте се, праведни, у праведности утврђени!

Радујте се, јер сте безаконих ка закону обраћање!

Радујте се, јер с вама и ми у пуноту Цркве уђосмо!

Радујте се, јер вашим трудом реч Божија на разумљивом нам језику би доступна!

Радујте се, јер молитвама вашим, као моћном браном, од непријатеља наших се ограђујемо!

Радујте се, јер се посредништвом вашим вечног живота удостојавамо!

Радујте се, јер сте свима Словенима пастири и оци, вас ради смо сви браћа!

Радујте се, јер смо вас ради истинска браћа по телу и по духу, јер смо браћа Христова постали!

Радујте се, Методије и Кириле, народа словенских апостоли и богомудри учитељи!

Кондак 13.
О, пречудесни и предивни народа словенских учитељи, свети равноапостолни Методије и Кириле, примивши садашње мољење наше, ослободите све словене од наилазећих на њих зала и беда, и умиру и јединству их сачувајте, и ка Царству Небеском посредовањем вашим приведите све, који ради вас са умиљењем певају Богу: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
МОЛИТВА светом МЕТОДИЈУ и КИРИЛУ,

равноапостолним учитељима словенским
О, преславни народа словенских учитељи и просветитељи, свети равноапостолни Методије и Кириле, к вама, као деца ка оцу, светим учењем и списима вашим просвећени и у вери Христовој утврђени, сада усрдно притичемо и са скрушеним срцима нашим се молимо. Ако и завете ваше, као деца не усвојисмо, не сачувасмо, и да угађамо Богу како учисте, не трудисмо се, и од једномислија и љубави према словенима, као браћи у вери и по телу, како сте нам добро завештали, отпадосмо, као у давнини за време живота вашег неблагодарне и недостојне нисте одбацили, но добром им за зла узвраћасте, тако и сада, не одбаците молитве, грешних и недостојних слугу ваших, но, као они који имају велику смелост пред Господом, приљежно Га молите, да нас упути и обрати на пут спасења, расправе пак и раздоре, који су изникли међу једноверном браћом, умирите, отпале опет ка једномислију приведите и да сви ми будемо сједињени у једном духу и љубави у једну Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Јер знамо, познато нам је, да много може да помогне молитва праведника код милосрдног Владике, ако се и за грешне људе приноси. Не оставите нас, ради грехова наших, сетну и недостојну децу вашу. Паства ваша од вас сабрана, а сада непријатељством раздељена и саблазнима од иноверних прелешћена, умањи се, од мислених вукова гоњене, овце ваше словесне се растурише. Дарујте нама, вашим молитвама, да будемо ревносни православци, да православљем загревани, отечаска предања добро сачувамо, устав и обичаје црквене да се трудимо да одржимо, да се удаљавамо од сваког лажног учења и тако да се трудимо живећи богоугодним животом на земљи, и да се живота рајског на небесима удостојимо, и тамо са вама заједно Владику свих, у векове векова, у Тројици Јединога Бога прослављамо. Амин.