Акатисти

Акатист Богородици ИГУМАНИЈИ АТОНСКОЈ

Празнује се 01. (14.) септембра
Чита се у свакој муци и невољи.

Кондак 1.
Изабраној од свих родова Мајци Божијој и Царици, Која је од Свога Сина примила у наслеђе Свету Гору Атонску, и подарила је у вечно наслеђе православним монасима – ово захвално појање приносимо. А Ти, о Богомати, Kоја си Заступница оних који се побожно подвизавају, спаси и од сваких беда избави, од жалости и напасти сачувај, и Твоју духовну децу руководи ка Царству Небескоме, која Ти се усрдно обраћају:

Радуј се, врховна Управитељице Атона и Заштитнице и Наставнице монаха!

Икос 1.
Ангелски од младости поживевши, Ти си, о, Пречиста, светлошћу и чистотом превазишла си Анђеле, поживевши од младости анђелски, зато си се јавила као Наставница и дивна Покровитељица монаха, водећи ка Царству небескоме оне који воле девичанство и чистоту и који Ти се достојно обраћају:

Радуј се, Ти, Која си почетак и освећење девства!

Радуј се, најсветији Узоре невиности и чедности!

Радуј се, Која си са Твојим праведним родитељима пре зачећа на службу Господу одређена!

Радуј се, Ти, Која си рођена по Анђеловој благовести од неплодних родитеља!

Радуј се, Ти, Која си као трогодишња девојчица у свети храм уведена!

Радуј се, јер си рукама архангела Гаврила храном отхрањена!

Радуј се, Ти, Која до духовног савршенства доводиш оне који Ти на лествицама врлина долазе!

Радуј се, јер си нам показала узор уздржања, послушности и богоугодног живота у молитвама!

Радуј се, Ти, Која си Прва међу женама девичанство Своје Господу обећала и ово сачувала!

Радуј се, јер си за руководство монаха са Неба изабрана и предодређена!

Радуј се, Ти, Која си у Лицу Јована Девственика, при Крсту Сина Свога, све вернике у синовство примила!

Радуј се, Блага Мати свима монасима, који Твоме животу следују!

Радуј се, врховна Управитељице Атона и Заштитнице и Наставнице монаха!

Кондак 2.
По Вазнесењу Сина Твога на Небо, нашега Господа и Бога Исуса Христа, по Божијем Промислу допаде Теби, Царице чиста, део апостолског служења у земљи Иверској; по анђелском откровењу они су требали да се просвете у то време. Ти си требала да се потрудиш у тој земљи коју Ти је Господ одредио. Зато, као смирена слушкиња Господња, смерно си се покорила вољи Господњој, дајући нам на тај начин до знања да и ми у свему чинимо вољу Божију, Створитеља нашега, кличући Му: Алилуја!

Икос 2.
Откривајући разум Свога Божанственога промишљања о избору Богомајке, упути је Господ не ка Кипру него ка Гори Атонској, где се Његово Јеванђеље проповедало, и на тај се начин одреди Њена земаљска улога. Зато Ти се молимо: управи, о Богомати, и наш пут ка небеској Отаџбини да Теби, Наставници нашој, благодарно и захвално певамо:

Радуј се, Ти, Која си Својим доласком Атон осветила!

Радуј се, јер си истиниту веру у њему засадила!

Радуј се, Која си у свој део ову Гору од Бога примила!

Радуј се, јер си овом месту милост Сина Твога до свршетка века обећала!

Радуј се, Ти, Која си прорекла да благодат Његова неће одступити од овог места!

Радуј се, јер ово пророчанство до сада и делима видимо остварено и испуњено!

Радуј се, топла Заштитнице оних који живе у Твојој милости!

Радуј се, Страху свих непријатеља!

Радуј се, Дародавко земних добара свима који овде живе!

Радуј се, Посреднице њиховог вечног спасења!

Радуј се, што сви христоименити људи Твоју област и наслеђе поштују!

Радуј се, јер ово место називају светим и монашким рајем!

Радуј се, врховна Управитељице Атона и Заштитнице и Наставнице монаха!

Кондак 3.
Заштитом Богомајке, сила Вишњега осени Свету Гору, и показа је заиста као духовну башту, која је у својим недрима однеговала велики број преподобних монаха, као зреле и лепе гроздове; зато је створио да буде тихо пристаниште свима онима који желе монашким животом да угађају Господу и да Му певају: Алилуја!

Икос 3.
Имајући Промисао о Своме наслеђу, рекла си Царице приликом првога сусрета са преподобним пустињаком Петром: Нема удобнијег места где се може Господу служити осим Горе Атонске, коју са љубављу примих од Сина Свога и Бога Мога, а онима који желе да се овде подвизавају желим да будем Заштитница и Покровитељица. Због тога Ти ми захвално кличемо:

Радуј се, Ти, Која си испунила Своје обећање о Светој Гори!

Радуј се, Која си световна насеља што су на њој постојала промислитељски уништила!

Радуј се, јер си Свету Гору предала у владавину православним монасима!

Радуј се, Ти, Која си темељ обитељи Ватопеда за време цара Теодосија поставила!

Радуј се, Која си љубављу и ревношћу царице Пулхерије, Есфигменски манастир сазидала!

Радуј се, Ти, Која си цара Никифора побудила за подизање Атанасијеве Лавре!

Радуј се, Ти, Која си Ивиронску обитељ украсила и улепшала старањем иверских велможа и монаха!

Радуј се, Ти, Која си Ксиропотамски манастир подигла љубављу и заузимањем бугарског цара Петра!

Радуј се, Ти, Која си Хиландарску обитељ подигла великим трудовима и старањем србских светитеља Симеона и Саве!

Радуј се, Ти, Која си обновила обитељ страстотерпца Пантелејмона напорима старих руских кнежева!

Радуј се, Ти, Која си многе цареве, велможе и владаре православне покренула и одушевила на подизање и благоукрашавање манастира Атонских!

Радуј се, врховна Управитељице Атона и Заштитнице и Покровитељице монаха!

Кондак 4.
Одвраћајући буру искушења од монаха у овој Твојој области, забранила си улазак женама. О, Света Царице, ово си тајанственим гласом објавила царици Плакиди када она покуша да уђе у свети Храм Ватопедски. Зато се од старине одреди и озакони да је женама забрањен улазак у Свету Гору да они, који се подвизавају на њој, буду без саблазни светских, да увек пребивају овде и да стално певају Богу: Алилуја!

Икос 4.
Обављајући своју велику бригу о настањивању Своје државе монасима, који су невино и неправедно прогнани из Египта, Сирије, Палестине, о Царице, те свете оце си чудом овде населила и тако се умножи и порасте Твоја духовна башта, од које као диван и велики плод принесе се велики сабор Атонских преподобника, молимо Ти се усрдно и нас придружи и саједини са њима који Ти захвално певају:

Радуј се, Ти, Која си помогла подвижницима побожности у пустињама Египта, Сирије и Палестине да светитељски засијају!

Радуј се, јер си њихове ученике на чудесан начин на Гору Атонску преселила!

Радуј се, Која си монасима прогнаним од иконобораца из многих градова на овој Гори насеље даровала!

Радуј се, јер си ред монашки умножила и свете књиге са светим моштима и светињама сакупила!

Радуј се, Ти, Која си Гору Атонску великим бројем усамљених ћелија као једну једину дивну породицу учинила!

Радуј се, јер си благоволела да се овде изграде велики и мали манастири!

Радуј се, Ти, Која си одредила на овој Светој Гори многоразличите облике подвижништва!

Радуј се, јер си чврсто и сигурно оградила монашким уставом животе оних који овде живе!

Радуј се, Ти, Која си светли узор пустиножитеља Петра показала монасима усамљеницима!

Радуј се, Ти, Која си општежићу даровала богомудрога Атанасија!

Радуј се, Ти, Која си дозволила безбожним Сараценима да попљачкају и опустоше Свету Гору грехова ради наших!

Радуј се, јер си ипак Свету Гору, после тога, као испуњење Свога обећања мноштвом монаха населила!

Радуј се, врховна Управитељице Атона и Заштитнице и Наставнице монаха!

Кондак 5.
Твоја земаљска држава показа се као величанствени светилник, који духовно просвећује сву васељену и загрева је молитвама монаха, како то лепо по Твоме научењу изрече у посленици својој Оцима атонским побожни цар Алексије Комнен, зато сви о Теби кличемо Богу: Алилуја!

Икос 5.
Уверавајући о Твоме материнском промишљању о становницима свете државе Твоје, јавила си се, о Богомати, преподобном Атанасију забринутом због оскудице и немаштине животних потреба, обавештавајући га да не престаје са изградњом манастира, обећавајући да ћеш сама бити Економка и ради уверења о тачности и истинитости ових речи наредила си да удари штапом о камен, и из њега одмах чудесно извор воде потече, који и до сада точи воду живу и лековиту, и сведочи истинитост Твога јављања на томе месту. Ради свега тога ми Ти захвално кличемо:

Радуј се, јер си овим извором показала нама грешнима извор Твојих доброта!

Радуј се, јер си двоструким јављањима преподобном Атанасију и нас уверила у Твоју невидљиву појаву!

Радуј се, Ти, Која као Економка непрекидно пребиваш у Лаври Атанасијевој!

Радуј се, јер обитељи монашке Својом бригом не остављаш!

Радуј се, Ти, Која у манастиру Ивирону вино, брашно и уље чудесно умножаваш!

Радуј се, Ти, Која у манастиру Костамониту суд јелеја и све амбаре свима потребама невидљиво снабдеваш!

Радуј се, јер си и у манастиру Пантократоровом такође уље умножила!

Радуј се, Ти, Која си у манастиру Филотеју уразумила неког еклесијарха, који је роптао у недостатку потребних средстава за живот!

Радуј се, јер си показала да нема ни једног манастира ван Твоје бриге!

Радуј се, Ти, Која промишљаш и дивно бринеш о нашим животним потребама у тешким и оскудним годинама!

Радуј се, Која пројављујеш велику љубав и бригу о сваком ко се овде подвизава!

Радуј се, врховна Управитељице Атона и Заштитнице и Наставнице монаха!

Кондак 6.
Твоја чудотворна икона, коју си Ти сама назвала Скоропитатељница, показала се као проповедница милости и доброчинства житељима Свете Горе. Пред њом си трпезара Нила за немар болешћу казнила, и поново због покајања даровала си му опроштај и исцељење, објавивши заједно са њим вољу Твоју да Теби у својим бедама и нуждама прибегавају монаси, обећавши да ћеш испунити побожне жеље не само монаха него и свих православних хришћана, који верно кличу Сину Твоме: Алилуја!

Икос 6.
О, Царице, који језик може да искаже величину Твојих чудеса која си учинила и чиниш житељима Твоје земаљске државе? Твоју светозарну икону, која је по мору дошла из Никеје, дала си манастиру Иверском, и објавила Твоју вољу да желиш да будеш Вратарка њихове обитељи и Заштитница свих који живе у Гори овој. Зато Ти благодарно и захвално певамо:

Радуј се, Ти, Која си наредила преподобном Гаврилу, да сиђе до мора и прихвати свету икону Твоју!

Радуј се, Која си учинила да по мору иде као по суву!

Радуј се, Ти, Која си благоволела да Твоја света икона пребива у малом храму при улазним вратима манастира!

Радуј се, Ти, Која си нам примањем звања Вратарке образ смирења показала!

Радуј се, јер си у присуству Твоје свете иконе учврстила знак благодати милости Твога Сина!

Радуј се, Ти, Која си обећала да будеш Заштитница и Чуварка наша у овом и будућем веку!

Радуј се, Која си војнике султана турскога са лађом у море потопила!

Радуј се, јер си таквим чудом манастир Ивирон од разарања спасла!

Радуј се, Ти, Која си икону Твоју „Сладак пољубац” из Цариграда чудесним начином по мору доставила и манастиру Филотеју поклонила!

Радуј се, јер си непомичношћу ове иконе за време литије на морској обали пијане људе обличила и уразумила!

Радуј се, Ти, Која си крадљивца који је са ове иконе златнике украо, чудним начином на мору са лађом зауставила!

Радуј се, јер си овим знаком дала поуку за бригу и чување црквене имовине!

Радуј се, врховна Управитељице Атона и Заштитнице и Наставнице монаха!

Кондак 7.
Када су хтели зломудри Латини изненада да уђу у Свету Гору и све монахе да обрате у своју јерес, показала си се Царице као предсказатељница те најезде, и ово је објавила Твоја света икона у Зографском манастиру једном монаху у пустињској ћелији чудесним гласом док Ти је певао: Радуј се.....Тиме су многи преподобни Твојом помоћи ради побожности љуте муке претрпели и венце победе од Христа примили певајући Му: Алилуја!

Икос 7.
Нови знак Твога старања о житељима Твоје земаљске државе показујеш Царице од Твоје иконе „Слобода и утеха“; игуману манастира Ватопеда чудесним гласом си заповедила: да врата манастирска не отвара но да на зидове изиђе и отера разбојнике који су хтели да поубијају монахе и имање манастирско да опљачкају. Зато Ти се молимо Пречиста не остави без Твоје помоћи у свима бедама и невољама нас, који Ти се обраћамо овако:

Радуј се, Ти, Која са висине небеске сав род људски надгледаш!

Радуј се, јер зле непријатеље наше у њиховом лукавству заустављаш!

Радуј се, Која гњев Божији од наших глава одбацујеш!

Радуј се, Која Сина Твога, Христа Бога нашега, нама на милост призиваш!

Радуј се, јер благовремено одбацујеш од нас сва искушења која изненада наилазе!

Радуј се, јер нас избављаш од убиства и од напрасне смрти!

Радуј се, Ти, Која си помогла преподобномученицима и апостолима да посраме латинску јерес и мученички венац приме!

Радуј се, Ти, Која си земљотресом и рушењем Ксиропотамског манастира уплашила безумне паписте и са Атона их најурила!

Радуј се, Ти, Која чистоту Православља као зеницу ока чуваш у Твојој монашкој држави!

Радуј се, јер не дозвољаваш јересима и расколима да се овде укорене и утврде!

Радуј се, јер Твоју област чуваш од бура светских и свакаквих незгода!

Радуј се, Ти, Која у годинама великих ратова чуваш своју област у миру и тишини!

Радуј се, врховна Управитељице Атона и Наставнице и Заштитнице монаха!

Кондак 8.
Желећи да искажеш Твоју неисказану бригу о нама, јавила си се на дан Благовести у манастиру Ватопедском где Те преподобни Козма Зографски виде у лику Царице, Која са влашћу поучаваш све у светом храму и трпезарији. Зато, сећајући се побожно овог виђења, молимо Ти се да нас и унапред не лишиш Твоје материнске бриге певајући Богу: Алилуја!

Икос 8.
По Божијој вољи и одређењу постала си Игуманија и Управитељица монаха, зато си у манастиру Хиландару примила жезал игумански, јавивши ово једноме од браће и Твоју Тројеручну икону чудесно поставивши на игуманском месту – и Ти владаш светом, зато и ми послушници Твоји препоручујемо себе Твоме руководству и бризи и захвално Ти се обраћамо:

Радуј се, Прва Монахињо у свету и то не по начину спољашњег живота, него по духу – посвећена на службу Богу од пелена детињих!

Радуј се, Ти, Која си по вољи Вишњега чудесно у Себи сјединила девичанство са рођењем!

Радуј се, јер си примила звање сталне Игуманије и манастир Светога Саве украсила!

Радуј се, Ти, Која се славиш и поштујеш као врховна Игуманија над свима становницима Твоје земаљске државе!

Радуј се, Ти, Коју је старац Партеније назвао Игуманијом лавре Печерске!

Радуј се, Ти, Коју је преподобни Серафим Саровски назвао Игуманијом манастира Дивјевскога!

Радуј се, јер си благодатном пажњом многе из света привела у монашки живот у Твојој земаљској области!

Радуј се, јер указујеш свима који хоће да живе монашки, место насеља и начин живота достојан њиховом душевном устројству!

Радуј се, Ти, Која у своју област примаш, од свих народа православних, све оне који хоће монашки да живе!

Радуј се, јер љубазно примаш од свих оних који овде живе да Те на своме језику славе и хвале!

Радуј се, Ти, Која си чудесно исцелила за побожност одсечену руку светога Јована Дамаскина, који Ти се са сузама пред Твојом иконом молио!

Радуј се, јер си захвалну песму од њега примила!

Радуј се, врховна Управитељице Атона и Заштитнице и Наставнице монаха!

Кондак 9.
Остварујући спасење многих, блегоизволела си Царице да у Своју област позовеш преподобнога Антонија, и упутивши га у монашки живот, да га пошаљеш у новопросвећену област – отаџбину његову, земљу руску, у град Кијев, где уз Твоју помоћ засади нову духовну башту, у којој мноштво преподобних са Теодосијем дивним на челу засијаше и придружише се великом сабору преподобних са Атона као њихова духовна деца. Не лиши, дакле, ни нас, о Богомати, удела са тим оцима да са њима у Царству небеском певамо Господу: Алилуја!

Икос 9.
Показујући велику љубав према роду православном, преко архангела Гаврила чудну Твоју песму си објавила: „Достојно јест...“ зато Ти се молимо, о Пречиста, удостоји нас недостојне и у овоме и у будућем веку да Ти певамо:

Радуј се, Ти, Коју недостојно опевају Арханђели и Анђели!

Радуј се, Ти, Коју славе све Силе небеске!

Радуј се, Ти, Која си смиренога послушника атонскога удостојила анђеоском посетом!

Радуј се, Која си нам Твојим Анђелима небеску песму објавила!

Радуј се, јер се та песма свуда од верних пева!

Радуј се, јер се њоме сваки род и узраст духовно теше!

Радуј се, јер си икону пред којом је Анђео ту песму певао до данашњег дана сачувала!

Радуј се, Ти, Која си икону ову и све њене копије у многим местима дивним чудесима прославила!

Радуј се, јер обнављаш сећање на ово чудо сваке године монасима атонским кроз свечану литију!

Радуј се, Ти, Која нас учиш љубави према Њој, смирењу, сагласности и сједињењу великих и малих манастира!

Радуј се, Која си живот наш добро и побожно уредила!

Радуј се, јер нам дарујеш све оно што је добро и корисно!

Радуј се, врховна Управитељице Атона и Заштитнице и Наставнице монаха!

Кондак 10.
Спасењу верних и уразумљењу неверних доприносећи, труд Твој непоколебив у заштити Православља и учврстила си монаштво, Царице. Тиме, струју духовног просвећења отуда у све крајеве света изливаш, подижући све верне, да, не само уснама, већ и добродетељним животом увек певају Богу: Алилуја!

Икос 10.
Показујући нови знак Твога промишљања о нашем спасењу и духовном храњењу, Царице, чудним гласом од Твоје свете иконе рекла си Богомладенцу Христу, Који је са Тобом на њој насликан: „Сине и Боже мој, научи слугу Твога Козму како да се спаси“. Господ, пак, одмах одговори: „У ћутању да ми послужи“. Зато Ти се смирено молимо Богомати: умоли Христа Бога да управи на пут спасења и нас који Ти се овако обраћамо:

Радуј се, Која си молитву Твога угодника Козме брзо услишила!

Радуј се, јер и наше усрдне молитве не одбацујеш!

Радуј се, Ти, Која нас на стазу спасења и духовног напретка водиш!

Радуј се, Ти, Која приводиш заједничком животу оне који то желе!

Радуј се, Ти, Која си благодатна Саговорница онима који се у самоћи подвизавају и Која духовну радост изливаш у срца њихова!

Радуј се, јер оне у Твојој области као и оне који свуда побожно живе Твојом материнском љубављу грлиш!

Радуј се, Ти, Која си Козми Зографу и другим оцима, који се ћутањем у пустињама подвизавају, помогла!

Радуј се, јер си се јавила Григорију Палами са светлосним пратиоцима и о његовим потребама разговарала!

Радуј се, Ти, Која си Максима Капсокаливу Својом појавом облагодатила!

Радуј се, јер си му дар непрестане и усамљене молитве даровала!

Радуј се, Ти, Која си Симону преподобном помогла у борби са искушењима!

Радуј се, јер си му наредила да на камену сазида манастир Рођења Христова!

Радуј се, врховна Управитељице Атона и Заштитнице и Наставнице монаха!

Кондак 11.
Наше смирено појање није довољно да искаже Твоју добру вољу према монашком лику, а особито према онима који се подвизавају у Твојој земаљској области, где Те је у Лаври преподобног Атанасија видео монах Матија како дарове Твоје као златнике и сребрнике делиш онима који ради усрдне молитве са страхом стоје у храму и певају: Алилуја!

Икос 11.
Преподобни Марко угледа Те, Царице, обасјану небеском светлошћу на брду код границе Атона, у чудесној лепоти и слави царској на престолу високом, окружену безбројним Анђелима и преподобним Оцима атонским који су Те благољепно опевали као Богородицу и Царицу свих. Зато, Пречиста Богомати, као што си тада Твоју област осенила, тако и сада нас огради од свих искушења која долазе од света и ђавола да Те захвално зовемо:

Радуј се, Царице Арханђела и Анђела!

Радуј се, Царице небеских и земних!

Радуј се, Ти, Која си удостојила преподобног Марка Своје чудесне појаве!

Радуј се, вечно будна Надзорнице и Чуварко Свете Горе!

Радуј се, јер се Тобом покрећу на заштиту нашу легиони Анђела и сабори преподобних!

Радуј се, јер се заједнички са њима молиш за нас пред Сином Твојим и Господом нашим!

Радуј се, јер нас Твојим осењењем ограђујеш од саблазни светских!

Радуј се, јер нас укрепљујеш у подвизима поста, целомудрености и молитве!

Радуј се, Која си ради уверавања за сигурност награде по смрти, као платом за подвиг, Твоје појце Григорија и Јована нагградила златницима у сну!

Радуј се, јер си тим златницима, које си им одиста дала, силу чудеса њима поклонила!

Радуј се, јер се број Твојих чудеса, за наше добро учињених, не може избројити!

Радуј се, што не тако опипљиво и видљиво, колико благодатно и невидљиво Твоју помоћ нама јављаш!

Радуј се, врховна Управитељице Атона и Заштитнице и Наставнице монаха!

Кондак 12.
Божије благодати, које се обилно изливају становницима Твоје земаљске државе од чудотворних икона Твојих, Богомати, нису лишени овде ни руски манастири. Један има икону „Јерусалимску“ и „Избавитељницу“, а други „Млекопитатељницу“ и „Утеху у жалости и тузи“, и од иконе, коју си по Свом избору даровала Молдовлахијском манастиру, нека Јеврејка се избави од смрти и прими свето крштење; а ми, имајући их као залог Твоје добре воље, прослављамо Твоју милосрдну Промисао, певајући Христу, Кога си Ти родила: Алилуја!

Икос 12.
Славећи дивно чудо Твога Промисла у манастиру Ватопеду, о Богомати, да је пред сакривеном иконом и часним Крстом код извора, била запаљена свећа, која је седамдесет година горела, као и друга чуда која су за наше спасење и услишење животних потреба учињена у Светој Гори Атонској и свуда, певамо Ти овако:

Радуј се, Ти, Која си чудотворним зрацима икона ову Свету Гору осветила!

Радуј се, јер си таквим сличним иконама многоразличита добра по целом свету разделила!

Радуј се, Заштитнице, Чуварко и Просветитељко двадесет великих атонских манастира!

Радуј се, Која знак Твоје бриге у њима објављујеш!

Радуј се, Која скитске и ћелијске манастире као плод Твоје баште покровом Твојим чуваш!

Радуј се, Ти, Која не остављаш!

Радуј се, Ти, Која си стална Помоћница и Заштитница свих манастирских послушника као и оних који се по својој вољи удаљавају и подвизавају!

Радуј се, мила Наставнице и Учитељице свих оних који живе усамљенички и на тај начин се труде за своје спасење!

Радуј се, Која си некога еклесијарха који је у тренуцима неразумности икону Твоју увредио казнила болешћу и поново му оздравиљење даровала!

Радуј се, Ти, Која си безумнога свештеника, који је хтео да провери крв која се сасушила на Твојој светој икони за поуку нашу смрћу казнила!

Радуј се, Ти, Која си ради поуке и уразумљења монаха дозволила да Атон пострада од војника цара турскога!

Радуј се, врховна Управитељице Атона и Заштитнице и Наставнице монаха!

Кондак 13.
О, Свеслављена Мати, Која си у Себи чудесним начином ујединила девичанство и рођење, и девственике увек радујеш, прими милостиво ово молебно појање и захвалност нашу, и као што кокош скупља под крила пилиће своје и покрива их, тако и све нас од свих невоља заштити Царице и скупи Свој небески град да тамо са свима Светима Светој Тројици певамо у све векове: Алилуја, Алилуја, Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
МОЛИТВА Пресветој Богородициу част Њене иконе ИГУМАНИЈА АТОНСКА,која се чита на Светој Гори Атонској
О, Пресвета Царице Богородице, која си Бога Слова безгрешно родила, и од Њега Своју владавину ову велику Свету Гору примила, у којој Твојим Промислом сада пребивамо имајући Те као Промислитељицу у свима нуждама и бедама, као што си Ти сама Царице обећала подвижнику ћутљивцу преподобном Петру, а са њим и свима нама рекавши: „Који се на овој Гори настане имају да се боре против заједничког непријатеља – ђавола, а Ја ћу им свима помагати у борби против њега за читаво време њихова живота; после смрти испросићу у Сина Мога опроштај њихових грехова, а њиховим душама велику милост“. Ова и остала Твоја обећања Царице испуни на нама, молимо Ти се, као што си испунила и она на оцима нашим који су пре нас овде живели, од којих многи уз Твоју помоћ, не само наследише живот вечни, но се венца славе од Бога удостојише. Сети се врлина ових Божијих угодника и ради њих буди нам милостива Царице, јер смо немоћни и добрим делима врло сиромашни. Зато примивши нашу веру и љубав према Теби уместо добрих дела не лиши нас ни у овоме ни у будућем веку милости Сина Твога. И опет те молимо Богомати, сети се, Тебе ради, оних који нам добро чине и њихових сродника и наших, живима сиромашнима подај здравље, благостање, а онима који су се представили од овога живота испроси од Господа опроштај грехова и удостоји их Царства Небескога. Сети се Царице свих отаца и браће наше, који су на овој гори живели, и који као немоћни људи не могоше да достигну савршенство светиње и ради тога имају потребе за молитвама својих ближњих. Испуни њихове потребе благодаћу Христа Бога нашега, Кога си Ти родила, а молитвама нашим за њих принесеним, јер је Теби све могуће, Мајци нашег Цара Свемогућег. О, Пресвета Богородице, не лиши ни нас твоје материнске бриге у овом животу, и на Страшном Суду Сина Твога да се под Твојим окриљем и заузимањем удостојимо радости Светих, да славимо свечасно и величанствено Име Свесвете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и Тебе Владичицу и Царицу свих у бесконачне векове. Амин.

МОЛИТВА Пресветој Богородициу част Њене иконе ИГУМАНИЈА АТОНСКА,коју читају монаси на Светој Гори
О, Преблага и Сведобра Мати најслађега Господа нашега Исуса Христа. Услиши нас грешне и непотребне слуге Своје, и због мноштва грехова наших не удаљи нас од ове Свете Горе у којој по Твоме Промислу сада живимо, а свете манастире не остави без Твога покрова. И сачувај нас чврстим и непоколебљивим од наших непријатеља видљивих и невидљивих. Буди милостива Помоћница свима онима који овде побожно живе у испуњавању заповести Божијих, и онима који се добро труде у монашким послушностима, и избави нас од свих недуга душевних и телесних, од земљотреса, потопа, пожара, од напрасне и тренутне смрти и од свакога зла. Одбаци од нас вука – убицу, који хоће да прождере и у ад одведе душе наше. Оснажи нас против искушења и саблазни светских и од навала штетних и душегубних. Учврсти наша срца у смерности и кротости, у послушности и ћутању, у уздржању, трпљењу, незлобивости и љубави према Христу Господу нашем и у сваком делу доброме и у монашком подвигу утврди. Нахрани, о Свемилостива, Твоје стадо на ливадама Христових заповести, и све разумне овце живе и неповређене сачувај од ђаволских искушења, да побожно поживевши на земљи удостојимо се Обитељи Небескога Царства где хорови праведника заједно са Тобом славе Пресвето Име Оца и Сина и Светога Духа у све векове. Амин.

МОЛИТВА Пресветој Богородициу част Њене иконе ИГУМАНИЈА АТОНСКА, коју читају појединци
О, Једина Пречиста, Пресвета Царице Богородице, Палато Духа Светога, свемогућа Заступнице и Помоћнице рода православног. Мене недостојнога не одбаци, који сам гресима душу и тело упрљао. Очисти мој ум од сујетних и штетних мисли, које се глибе у пропасти овог света варљивог. Умири моје страсти и избави ме од грехова мојих. Подај смелости расуђивања уму моме помраченоме, да се покажем као искусан радник у остварењу Божијих заповести. Ватром љубави божанске загреј охладнело срце моје. Особито Те молим, Мајко Блага, као и Максиму Капсокаливу испроси и мени дар непрестане молитве, да буду оне мени као поток који ме од зноја страсти и тегоба које на мене наилазе, хлади и поји, да нашавши мир срдачном Твојом помоћи, и очистивши се од греховних нечистота покајањем сузним, удостојим се у будућем веку радости и блаженства, да будем учесник преподобних Отаца атонских и свих Светих, који су Богу од векова угодили. Амин.

Тропар икони први, глас 3.
Мати Божија, приносимо Ти захвалне и благодарне песме,
јер увек спасаваш све нас који живимо на Светој Гори Твојој
од злих напада непријатеља и све нам корисно дарујеш
и удостојаваш нас који Те волимо Царства небескога.

Тропар икони други, глас 2.
Када је Господ делио језике по броју својих Анђела,
тада унапред знајући Тебе Дјево као Своју Мајку Пречисту,
одреди Теби Свету Гору за одабрано наслеђе;
зато погледај Царице на све оне који живе овде,
и пошаљи Твоју помоћ слугама Твојим,
да побожно проживевши пут нашег кратког живота,
Твојом помоћу и заступништвом,
удостојимо се да од Твога Сина добијемо велику милост.

Кондак икони, глас 5.
О, Богомати, ко се не радује слушајући Твоја обећања?
Ко се њима неће наслађивати?
Ти си рекла Богоневесто: "Оне који свој живот овде добро заврше
представићу Сину и Богу моме испросивши им опроштај грехова".
Зато Ти умилно кличемо: Радуј се надо и спасење душа наших.

Величаније
Славимо Те, Богородице Дјево,
и поштујемо Те као врховну Управитељицу Атона
и нашу милу Наставницу и Заштитницу.