Акатисти

Акатист Исусу Победитељу Смрти

Кондак 1.
Изабраног Војводу и Господа, смрти Победитеља и ада разоритеља Тебе похвалама величам иако сам твар и раб Твој; но препун неисказаног милосрђа избави ме од сваке беде када Ти вапијем:

Исусе Победитељу, помилуј ме!

Икос 1.
Рамзес победи Хиксе, Мојсеј победи Амалићане, Адријан разори Јевреје, Александар покори Азију, Сулејман покори Европу и Азију, а Ти, Победитељу мој, Ти победи непријатеља свих народа и свих звезда, Исусе Победитељу смрти, слава Теби! Ево иду Хикси, и ја говорим као Рамзес: заиста, победићу их, ево наваљују Амаликићани, и ја говорим као Мојсије: наоружан стрелама и Богом изићи ћу им у сусрет; ево се Азија надима као море од подводних ветрова, и ја говорим као Александар: дајте војника, војника и копаља и Азија ће ми лећи крај ногу као упитомљен медвед; ево Азије и Европе без господара, и ја говорим као Сулејман: ја ћу савладати и владати; но ево иде смрт: шта да говорим? У кога да се надам? кога да призивам? Ко ће ми помоћи победити оно с чиме никад нико није смео ни ступати у борбу? Ко да победи оно, што је победило свакога и све што се икад помолило у свет са живом главом? Тебе, јединога Господе, Тебе јединога међу немоћним сунцима и смртним звездама призивам:; Тебе јединога Живога на гробљу свих победилаца молим и величам: Исусе силни, јуначе над јунацима; Исусе велики, према коме свет је мален; Исусе кротки мој, испред кога свака гордост ишчезава као дим; Исусе победитељу смрти. помилуј ме.

Кондак 2. Хор Ангела:
Када Света Тројица рече да буде небо и земља Ти послужи као мисао и језик Божанске Тројице, Христе; хорови Ангела уобличише се на Твој глас и добише облик од разнобојне светлости; и војске многе као разнобојни облаци заклицаше ехом Божанске славе и Божанског блаженства, и стадоше у редовима око Тебе, свога Војводе, победнички певајући: Алилуја!

Икос 2.
Све је старо код људи као болест; као стара хаљина о трну све су такве људске победе и порази; и кад мисле и кад говоре и кад раде људи износе стареж на пазар; младићи мисле као старци, старци мисле као мртваци, мртваци не миришу ружније од живих на земљи. Све је старо као пораз давно побеђених, од почетка побеђених, јер сам почетак историје је пораз. Ти си једини новина, Победитељу мој; после првог човека Ти си једини нов човек. У дремљивом каравану историје Ти си једина изненађујућа оаза; у глуши и оморини досадног ишчекивања смрти и сахрањивања живота Ти си једини гром. Све је ново на Теби: Твојим девичанским рођењем победио си телесну страст од којег се као од проказаног свраба рађају сви смртни; Твојим крштењем очистио си воду и све земаљске елемнете, тако да је чистоме постало од тада све чисто; Твојом науком снео си пламен Божански с неба у таму земаљску, да би се непознати познали, удаљени зближили, охладнели загрејали, помрачени просветили, а сви осетили близину и милост Оца Небеског; Твојим чудима Ти си се показао Творац новога, Творац чистога, Творац лепог и узвишеног, и још чудима си победио законе, у које је човек због греха окован; Твојом смрћу Ти си победио сва људска мудровања, њоме си показао вечити пут вечите победе, нову стратегију истинске победе, Твојим васкрсењем Ти си победио смрт, последњег и најљућег непријатеља, кога нико никад пре Тебе не победи; и твојим васкрсењем покорио си себи и небо и земљу, Победитељу јединствени, Победитељу небодржни, победитељу светлоносни; за то нека Те слави и небо и земља за навек и навек; Исусе, витеже мој милокрвни, помози и мени победити; Исусе Победитељу, помилуј ме!

Кондак 3. Хор Ангела:
Начинио си нас Твојим судовима и налио си нас препуне Твојом моћи и Твојом мудрошћу; ништа смо ми по себи но Ти си нас по милости учинио друговима својим. Луцифер испаде из реда нашег архангелског и повуче цео свет човеков у пропаст; но да би скинуо стид са лица наших Ти подели победу своју с нама, победу над Луцифером, пославши Гаврила Архангела, да буде весник силаска Твога у борбу и Твоје победе. За то Те благодарно хвалимо и славимо певајући: Алилуја!

Икос 3.
Затупљени грехом људи мишљаху, да се Ти против њих бориш па се радоваху када те пропеше на Крст и ликоваху као победиоци над својим врагом; а Твоја борба не беше против људи, Човекољупче, но против кнеза овога света и његових бесчислених легиона, што држе људе у својим оковима, што воде глупу игру са сваким људским телом, неморално лијући отров у људске душе; јер зли дуси су родитељи греха, а грех је родитељ смрти, смрт је родитељ страха, а страх је постао посведневни ваздух душе човечије; тек се један страх издахне други се удахне, док смрт не завеже бројанице наших страховања и надања, и не отури их у огањ. Када су те робови убили ликујући од победе, господари робова испунише се страхом, јер у Твојој смрти намирисаше печат Твоје победе над њима. Истерани из Египта духови злобе сазидаше своје царство у Израиљу; Својом силом ти разори њихово царство у Египту, Својом смрћу Ти уништи њихово царство у Израиљу; кроз моћ показивао си Своју моћ када си дејствовао кроз Мојсија и Пророке, кроз немоћ показивао си Своју моћ када си Сам сишао на бојно поље; да би показао немоћ злих духова Ти си изабрао смрт за оружје у борби с њима. Победивши зле духове Ти си уништио грех; уништивши грех Ти си сатро смрт; Сатревши смрт Ти си разагнао страх и свет – тамницу сужања – прогласио си домом слободе, Исусе Слободо моја, Исусе Храбрости моја, Исусе Пријатељу мој, Исусе Спаситељу мој, Исусе Победитељу мој, помилуј ме!

Кондак 4. Хор Начала:
Твојим ваплоћењем показао си се сличан мајци, која скочи у огањ да спасава дете из огња; и Твојим ваплоћењем показао си се смиренији од љубичице у трњу и јагњета на кланици. Видећи Твоју љубав према грешницима Небесне Силе још већма се разгореше љубављу према Теби, заиста све Небеске Силе устрепташе видећи невиђено смирење Твоје; па наднети над пећину Витлејемску посматраху чудо како се Творац рађа у немоћи створења Свога, и предвиђајући Твоју крајњу победу, Христе победитељу, с љубављу и трепетом певаху Ти: Алилуја!

Икос 4.
Одбачен од људи као непотребан, Најпотребнији; одгурнут од људи као штене, Најкориснији, Ти никад људе не одбаци и не одгурну, Човекољубни Победитељу. Као што неразумно дете баци хлеб из руке и покуша јести камење, тако су неразумни бацили Тебе, Најхрабрији Хлебе, и покушали се хранити камењем. Ваистину свака друга храна је камен осим Тебе, свако друго пиће је отров, осим Тебе, свака је друга нада жалост изван Тебе, свака је друга утеха лаж, изван Тебе, сваки је други живот смрт изван Тебе. Гризао сам и ја камен место хлеба и сркао врео песак место воде, окајани, док ми се Ти не показа, хранитељу, бељи од дана и свежији од росе јутарње. Зашто Те одбацише људи, Најпотребнији? Зашто Те одгурнуше људи, Најкориснији? Робови не познаше Ослободиоца свога и везаше Га; прокажени не познаше лекара свога и попљуваше Га; а који Га познаше они се ослободише и исцелише. Због тупости духовне учинише злодетељи што учинише. Од греха је тупост, од тупости зла воља, а све троје никло је из корена непослушности. Ти си опростио људима, Господе Незлобиви; но опрости им још један пут, молим Ти се; грех Богоубиства потребује хиљаде опроштаја па опет да се не изглади. За роба је најтеже дело опростити, но за победника је то један део његове победе, нераздвојан од његове победе. Исусе, најискуснији Војсковођо, поведи и мене; Исусе, најтрпељивији ратниче, научи ме стрпљењу Твоме; Исусе, тихи Лаве који једном величанственом победом згрћеш и све остале мале победе, научи ме тихости у малим борбама и одлучности у борби великој и тешкој; Исусе, Победитељу смрти, помиуј ме!

Кондак 5. Хор Сила:
Из триблаженог и трибезданог Источника живота спустио си се у таму и сен смртну као поток планински у мртву долину пешчану, да је запоји и оживи. Све вечне Силе, познајући Тебе јединог непознатог на земљи, пратиле су Те са страхом и величањем, док се времене твари при сусрету с тобом разделише као некад Црвено Море: с десна Ти остадоше пастири и мудраци истока а с лева Ирод и законопоклоници. Видећи Те у временој немоћи, нејака Младенца у јаслама, кнез таме с поругом се диже и поче узбуњивати војске грешника против Тебе; но вечност иђаше испред Тебе и просецаше Ти пут кроз све силе вражије, Победниче Христе. Твојим бекством у Египат Ти порази Ирода. Све је ново у Теби, све новије од навика људских; гле, нечувеног чуда за људе: бекством Ти однесе победу. За то Ти здружене Силе небеске певају: Алилуја!

Икос 5.
Помогао си Петру победити маловерије и Томи неверије; Побеђен Твојом љубављу Петар је узвикнуо: Господе, камо ћемо ићи, Ти имаш речи живота. Озарен Твојом победом над смрћу Тома се обрадова и рече: Господ мој и Бог мој. Победодавче мој, дај и мени победу коју даде Петру и Томи да би душа моја постала за вазда негостољубива према маловерију и неверију. Помогао си домаћину у Кани победити сиромаштину и стид пред званицама претворивши воду у вино и напунивши му празне судове обиљем; претвори телесност моју у дух; крштеног водом крсти ме огњем и Духом, да бих и ја дошао на свадбени пир Небеског Женика са својом буклијом вина а не воде. Помогао си Марији из Магдале победити седмогубне блудне силе демонске, и робиња је постала слободна, и нечиста чиста и помрачена просветљена, и окамењена одушевљена. Што више позајмљујеш људима Своју Силу Ти силнији постајеш, и дељењем Своје победе множиш је. Поразитељу демона, порази демоне и у мени и око мене, јер даноноћно јуришају на душу моју да је учине робињом, и нечистом, и помраченом и окамењеном; одагнај у свиње оно што се из свиња увукло у човека. Господе Победоносни, само једну кап Твоје победе кани у душу моју и бићу уздигнут из тартара на Гору Таворску. Помогао си Закхеју победити среброљубље и изгнав печал из његовог дома уселио си радост. Звек новца био је за њ једини љубавни позив док не чу Твој глас, а кад му глас Твој сиђе у срце и растопи сребрни метал у сузу, с његова лица спаде сенка грешности и она заблиста древним образом вечне красоте. Расплачи и моје срце среброљубно, Господару живота, Твојим небесним позивом расплачи га; спусти глас Твој пламени у дно срца мога и растопи све идоле металне у једну једину сузу, драгоценију од свих блага овога света, јер та суза ће ме спасти; ва истину и не треба ми срце, Господе мој, претвори га целог у једну једину сузу, у којој ће треперити Твој глас дан и ноћ, Твој глас спасоносни што уздише к Богу. Помогао си Натанаилу победити гордост незналице и Никодиму гордост многозналице и разбојнику гордост злотвора; ударио си секиром у корен гордости, овога зла што нашем праоцу затвори врата Рајска а отвори врата изгнанства. Када Те дух гордости виде где переш ноге Створењима својим, он се осети рањен у срцу, а када Те виде распета на Крсту, он осети смрт да га гуши. Победниче Господе, раскини брак мој са духом гордости, јер није брак но прељуба; испуни душу моју целомудријем и венчај ју за себе, Красото над красотама свих светова; молим Ти се, услиши и помилуј. Помогао си Лазару васкрснути из мртвих, поносе херувима и серафима, и моја душа, ево, лежи у гробу и вапије к Теби: Господе, ево већ смрдим у гробу плотском и нема никога да ме спасе; да си Ти био венчан са душом мојом гроб мој не би био гроб но светли конак младенцу; али ја сам се далеко удаљио од Тебе, и смрад ме обузе без Тебе, благоухање моје и мирисе миришљивији од ружа саронских. Када се Лазар, пријатељ Твој, за четири дана усмрдео без Тебе, како ли је несносан и неисказан смрад моје окајане душе, удаљене од Тебе стотинама дана; но мртав сахрањен и остављен и заборављен вапијем Ти с непојамно дерзновеном надом: Исусе Човекољубче, посети гроб мој и васкрсни душу моју; Исусе Победитељу, помилуј ме!

Кондак 6. Хор Власти:
Тебе премоћнога што нама позајми велику моћ с ужасом видесмо обучена у немоћ и силазећег на земљу; изненађени овим питасмо друг друга: куда силази Цар Славе? Јер тајна ваплоћења Твога би знана само Светој Тројици. Када Те видесмо окружена народима како проповедаш благовест спасења, када видесмо мрачна лица људи како сијају радошћу при сусрету с Тобом, и када видесмо слепе с отвореним очима и глухе са отвореним ушима и узете како се исправљају и мртве како оживљују ми заиграсмо од весеља и рекосмо друг другу: гле, овако је исто Творац у прве дане из прашине стварао људе; то је Он исти. Зато певасмо песму певану у дане стварања: Алилуја!

Икос 6.
Суседи моји седе крај сунца као крај огњишта и препричавају приче о прошлим победама човека над човеком и народа над народом. Каква вам је радост, суседи моји, у томе што су точкови једнога човека прегазили његовог супарника када су точкови смрти прегазили обојицу? Ко је се од ваших јунака икада дигао испод точка смрти и овај зауставио да не гази више Божији усев живота? Зато се окренимо Јунаку над јунацима и ускликнимо: једини си Ти достојан славе и хвале, Победниче смрти; Ти си објавио смрт давши овој једину утеху пророчанством да ћеш бити у њеном царству колико и Јона у киту. Безбожници су стали на страну смрти и као савезници смрти устали против Тебе; сви су усели на точак смрти да га учине тежим да би Тебе самлели у прашини у којој спавају безразлично њихови преци с камилама, срца њихових јунака и копите њихових камила; но Ти се ниси уплашио остављености и самоће – самоћом си дисао на земљи – нит је Твоја мишица малаксала од виђења и својих пријатеља на страни својих противника. Када се точак смрти приближио Ти си га снажно ухватио и зауставио; земља се затресла и застењала од небивале такве борбе; стене су пуцале од неиздрживог притиска и гњета, сунце је изгубило сјај устрашено од невиђеног двобоја; а оне које си Ти хтео ослободити смрти несустало су помагали смрт гурајући Тебе, водећи Те, пљујући Те, засипајући Те камењем и трњем. Ко би икад помислио да смрт има толико пријатеља на земљи. И кад си пао под точак у зноју крви и агонији, безмало савладан, сви савезници смрти ликовали су над Твојим поразом, Непоражени, Но Ти си пао, Исполине, да би само боље подухватио кобни точак и изломио га: три дана задржао си га непомична и трећега дана размрскао си га у комаде, уздигао си Се до неба стојећи ногама на рушевинама точка смрти на радост и стид људи, победниче Животодавни. Зато се радују имену Твоме сви живи на небеси и сви оживљени на земљи; зато се и мој смртни живот осветљава надом на учешће у победи Твојој, Исусе слатки, слађи од свих људских нада; Исусе послушни, послушнији од свих синова људских; Исусе мучени, мученији од свих створења Твојих; Исусе, Победитељу смрти, помилуј ме!

Кондак 7. Хор Господства:
Господством Твојим ми Господујемо и блаженством Твојим ми благујемо у вечности јер Ти нас са Оцем и Духом, венча од почетка господством и блаженством; но какав ужасан потрес би за нас када Те видесмо где клецаш на путу бола, шибан и пљуван од најмањих слугу Твојих; од ужаса би сва небеска господства била пропала да их преблага Тројица не подржа новим струјама снаге и мудрости, те кроз снагу и мудрост преблаге Тројице и ми разумемо Твој пут бола као пут победе, коју и ми сада с Тобом и са изабраним људима Твојим празнујемо и с насладом и песмом славимо Те: Алилуја!

Икос 7.
Људи се боре са људима поред себе и са природом око себе и са самим собом у себи; са крвљу и телом боре се људи. Људи се боре са болестима и мукама, са глађу и незнањем, са нерадом и очајањем. То је борба против извидница нечијих; то је рат против последица нечега; то је хрвање са сваким таласом на узбурканом мору да би се море утишало. Твоја је борба била против ветра што подиже таласе на мору; Твој је рат био не против извиднице него против главне силе непријатељске; Твој поход био је не против последица него против узрока; и Твоје хрвање није било против крви и плоти него против миродршца свуколике поднебесне злобе коју он убризгава у крв и плот, којом он проузрокује сва зла у свету; којом он од почетка узбуркава море створенога света. Он је упутио очи људске да гледају тако како ће ослепити, и уши људске да слушају тако како ће оглувети, и руке да раде како ће се осушити, и ноге да ходе како ће охромити, и језик да говори како ће онемети, и све тело људско да лудује како ће огубавити, и разум људски да мисли како ће затупети и побеснети. Како Си величанствен у победи Својој, Христе Победитељу; Ти си говорио с некима другима у бесноме Гадаринцу и ти други побегли су у свиње а човек је кротко сео украј Твојих ногу; Ти си проговорио реч неким туђинцима насељеним у Марији из Магдале и седам туђинаца побегло је из жене и жена је остала исцељена и чиста; додирнуо си руком губава тела и тела су постала чиста и подмлађена; додирнуо си очи слепима и слепи су прогледали, и уши глухима и глухи су прочули; и уста немима и неми су проговорили; наредио си сухоруком да пружи руку и он је пружио; и хромоме да устане и он је устао, и раслабљеноме да ходи и он је ходао. Користећи се Твојом победом хроми су бацали штаке, слепи се дрешили од својих вођа, глухонеми су престајали говорити рукама, губави су престајали крити се од људи, богаљи су напуштали прошњу и сузе, а бесни су остављали своју дружбу са зверовима и отпочињали дружбу с људима. Исусе, преславни Победитељу онога који је кроз грех низвео слепило на очи људске и глувило на уши и немило на језик; Исусе Премоћни, Победитељу онога који је кроз грех ударио тело човечије губом и разум човечији помрачењем; Исусе Предраги, Победитељу онога који је кроз грех усталасао море створенога света; Исусе Премили, Победитељу смрти, помилуј ме!

Кондак 8. Хор Херувима
Девичанство, Светост и Мудрост у тројединству седе над нама, многооким херувимима у вечном и непомућеном љубавном пламену што даје светлост нашим очима и живот нашим духовима; да би показао исту љубав према смртним ликовима као и према бесмртним, према људима као и према херувимима, Ти, који си Један од Пламене Тројице, Ти се учини човеком родивши се на земљи од пречисте земаљске Девојке и Духа Светога као што си у вечности рођен од пречистог небеског девичанства Очевог, заједно са исходећим од Њега Духом Светим. Као што си Бог од Бога у Светој Тројици тако се Ти показујеш Херувим међу херувимима, Ангел међу ангелима, и Човек међу људима, да би Те тако сва створења познала и познавши Те живела. Као Исус Победитељ појавио си се међу људима и отворивши и њима врата бесмрћа учинио си их нашом браћом, због чега Те радосно славимо: Алилуја!



Икос 8.
Опкољени зидом поршлости и зидом будућности људи су живели у уској тамници садашњости, и немоћно нагађали шта је било и шта ће бити; но пред Твојом чистотом срца дебели зидови стањише се у танке листове од стакла кроз које се поглед Твој господарски простирао до почетка прошлости и до краја будућности. Чинио си смотру светова који су били и који јесу и који ће бити као што један домаћин чини смотру над својим имањем, и знао си да Ти је све то Отац Твој небесни предао у руке. Људи су Тебе мерили својом висином и својим знањем због чега су и остајали задивљени Твојим погађањем онога што је било и онога што ће бити у свом дивљењу говорили су: велики Пророк појави се међу нама! Прозрео си Натанаила под смоковницом из даљине на којој га нико од људи није могао видети, и рекавши му то задивио си га и обратио своме спасоносном Јеванђељу; прозрео си прошлост и садашњост жене Самарјанке и показавши јој се као Месија издигао си је изнад греха; прозрео си Петрово трикратно одречење и његову смрт у везама; тако си га привео смирењу које га је уздигло до неба; прозрео си Јудино издајство и вечно проклетство што следује издајству, и тиме си учинио опомену свима рођенима од жене да не праве трговину са Божијом истином; предсказао си све што се има збити с Тобом до смрти и после смрти, и Апостоли са многим светим били су сведоци свих остварених пресказања; предсказао си Апостолима светим сав трнов пут којим су имали ићи од насилног растанка с Тобом на земљи до заслуженог састанка с Тобом у Царству Небеском. Прорекао си разорење храма Јерусалимског, пропаст Јерусалима и расуло народа Израиљског, и милиони људи видели су Твоје пророчанство остварено и уздрхтали су. Бацио си поглед Свој у далеку прошлост и видео си Себе у времену пре Аврама, и бацио си Свој поглед још даље и видео си себе пре времена и пре створења света, у вечности и у Оцу Своме; бацио си поглед Свој у далеку будућност и видео си крај света и времена, и бацио си Свој поглед још даље и описао си славу Своју и верних својих у вечности. Провидео си сав ток Цркве Своје свете тја до краја времена и открио си унапред све њене муке, као муке жене што рађа но и њену крајњу победу у светлости и моћни трујумф над паклом. Исусе јасновидни, Пророче мрачне висине будућности; Исусе бистрооки, Прозорљивче недосежне ширине садашњости; Исусе светлооки, проницљивче магловите дубине прошлости; Исусе поносни, Победитељу мој, помилуј ме.

Кондак 9. Хор Серафима:
Ми смо прва светлост Твоје светлости и прва песма Твога гласа; сви ангелски језици не могу исказати Твоју славу и сјај, јединородни љубимче Оца и Духа Светога. Међу серафимима Ти си Серафим, међу херувимима Херувим, међу ангелима Ангел, међу људима Човек свима си све; па зато што си свима слуга над свима си Господар: и зато ми који господаримо над безбројним световима испод себе служимо смирено усред неопаливог пламена Божанства Тројичног спроводећи љубав Твоју наниже ка створењима и љубав створења навише к Теби певајући Ти победну песму: Алилуја!

Икос 9.
Знање људи траже, за знањем свет чезне, сва природа не може задовољити глад човечију за знањем; а Ти си донео небесно знање међу људе, које се не само зна но којим се живи и живот радошћу испуњава и надом осветљава. Просуо си на земљу знање које су само Анђели знали и земља се сва засијала од Твога знања као од многог драгог камења. Наука Твоја објаснила је величанствени почетак света и објавила победоносни тријумф изранављеног рода људског; Твоја наука открила нам је близину Бога, тужнима Пријатеља над пријатељима, болеснима Лекара над лекарима, згаженима победоносног Осветника, богољубним шчедрог Дародавца, човекољубним премилосног Награђивача, мртвима свемоћнога Васкрситеља. Шта су сва открића смртних људи која осуше једну горку сузу а иазову две? Твојим открићем исушено је више суза горчине него што има воде у облацима и изазвато толико суза благодарности; Твојом науком Ти си разбио самоћу људи, у којој су им сумња и смрт били једино друштво; открио си људима Бога као друга ближег им од смрти; сва најбоља нагађања поколења учинио си извесношћу и све слућене радости показао као стварност; избистрио си мутни поток људског сазнања и незнања, и када се човек огледао над избистреним потоком видео је свој богообразни лик. Ваистину наука је Твоја лековита, речи су Твоје чудотворне. Господе, чух и веровах, разумех и оживех. Обасјај ме Божанским знањем Твојим Исусе премудри; насити мој гладни разум небеском науком Твојом, Исусе Пречудни; откриј ми спасоносне тајне речи Твојих, речи чудотворне Свете Тројице; мудрији од Ангела, већи од живота, јачи од смрти, светлији од светлости, бољи од доброте, слађи од сласти. Исусе, Победитељу мој, помилуј ме!

Кондак 10. Хор Престола
У вечном усхићењу од најближег даха Твога, даха животнога, даха љубавнога, даха чудотворнога, ми најмање можемо да кажемо јер Те највише осећамо. Ми живимо у самозабораву, непрестано гледајући Тебе, непрестано дишући Тобом, непрестано дивећи се Теби. Ми смо најглавније струне Твоје Речи и највеће свеће Твога олтара небескога, прво чудо стварања Твога, и први предмет љубави Твоје. Као најмоћније Силе небеске ми смо и најћутљивије, јер ћутање је особина моћних, ћутање као општење с Тобом, и као созерцање Тебе; но своје ћутање ми прекидамо само песмом преслатком, Победиоче Творче, громогласном песмом: Алилуја!

Икос 10.
Робови закона и слуге природе – безбројна поколења за поколењима – вапили су за Јунаком, Властелином закона и Укротитељем природе; и Ти си се појавио моћнији и лепши него што су Те снови пророчки замишљали и чежња вапијућих поколења предосећала. Рођењем Својим својеобразним показао си власт Своју над јединим законом, претварањем воде у вино над другим, умножавањем хлеба над трећим, заустављањем ветрова над трећим и још једним; но ко ће побројати сва Твоја моћна дела, када их ни Твој најмилији ученик није могао побројати признајући да их сва не би могао пописати ни у књигу пространију од света; о нечувена Победо! Твоје рођење покренуло је звезде небеске, смрт Твоја уздрмала је земљу и помрачила сунце; о страшна Победо! На Твоју реч рибе су се сабирале у празне мреже, по Твојој жељи море је постало пут ногама Твојим; о предивна Победо! Васкрсао си из мртвих - где је најнеумитнији закон! Прошао си кроз закључане двери – где је закон непроходности? Вазнео си се у ваздуху – доиста где је закон и где је природа? Твоји прсти били су медицина за губаве, блато у Твојим рукама бања за слепе, речи Твоје заповести за умрле; доиста где је закон и где је природа? Исусе, Властелине закона; Исусе, Укротитељу природе; Исусе, Чудотворче несравњиви; Исусе, Човекољубче неправасходими; Исусе Победитељу неодољиви, помилуј ме!

Кондак 11. Хор Светитеља и Мученика:
Жртвом Твојом окупио си нас, негда грешне и нечисте; страдањем Твојим охрабрио си нас, негда страшљиве и маловерне; љубављу Твојом учинио си заљубљеним у Тебе нас негда приљубљене страшћу за земљу, Науком Твојом осветлио си пут нама негда залуталом стаду; сузама Твојим залио си нас, негда семе у ђубрету и ми смо никли, цвеће са твојим мирисом и лепотом; победом Твојом над грехом и законима греха учинио си нас победницима; и сада увршћени по милости Твојој у ликове Ангела ми Ти се молимо за преосталу браћу нашу на земљи и са Ангелима певамо Ти песму победничку: Алилуја!

Икос 11.
Изађе сејач на њиву и посеја семе; нити њива наслути каква се раскош сакри под кору њену нити сунце наслути какав ће пламен узрасти из орања у сусрет његовом пламену. При највећој олуји сејао си Божанско семе, небески Сејачу; сви ветрови дигоше се против Твога сејања и све силе земаљске узбунише против Твога семена. Измирени са очајањем и покорни смрти стари сејачи земље довикиваху Ти: хладна је њива земља за семе љубави што Ти сејеш; на њој само трње закона ниче и расте; гнила је земља наша од смрти, и на њој не ниче и не расте Божански живот; нити цвета нити сазрева. Но Ти си са знањем искусна Домаћина посејао и са влашћу Господара наредио земљи да мирује и сунцу да греје; и семе је ницало и расло – пламени усев светости и љубави. Посејао си семе светости и читаве војске Светитеља никле су из тог семена; свет се дизао против њих као вулкан али Ти си ходио с њима кроз сву историју и они су Тобом победили свет. Посејао си семе мучеништва и читави ројеви Мученика никли су из тог семена; сви ти ројеви били су стучени но не и побеђени; јер за Твоје име су стучени и Твојим именом су победили. Исусе, разуме сваког сејача добра; Исусе, сахранитељу смрти; Исусе, васкрситељу живота; Исусе, Победитељу мој, помилуј ме!

Кондак 12. Хор Пресвете Деве с девицама:
Беше земља чиста и пречиста у првостворењу и Ти је оживи и освети Својим светим дахом, Животворна Тројице; и Мене си такву уневестио Боже, Духу Твоме Светоме, слично првоствореној земљи; кроз Мене си победио грех жене као што си кроз послушност до Крста победио главног злотвора људског и кроз васкрсење смрт. Исусе мој слатки. Кроз преслушање Ева постаде спроводница пада и муке, кроз послушање моје Ти Ме учини спроводницом спасења људског. За то си Ме и узвисио над свима Небеским Силама и учинио Ме предметом љубави неба и земље. Но Моја је највећа радост што услишаваш молитве Моје за болне и страдалне покајнике, Сине Мој и Боже Мој; и Моја је највећа награда што си Ме окружио великом војском девица спасених милошћу Твојом за молитве Моје; Славим Те стога са хором девица Мојих и певамо Ти, Исусе Победитељу жалости и муке: Алилуја!

Икос 12.
Што дуже гледам свет то више видим Тебе а све мање видим свет; што дуже слушам ларму света све мање чујем ларму света све више тихи глас Твој; што више грешим све боље знам да грех није ни мој пут ни мој циљ но Ти, Лучезарни. Као месечар што ходи по ивици крова и не пада, држан месецом, тако и ја ходим по ивици амбиса небића и, држан Тобом, не падам. Буде ме суседи, који Тебе не познају, буде и веле: пробуди се иза сна у стварност, амбис је под тобом дубок и хладан. О сужњи, дуго ја тамновах у тамници ваше стварности, слобода се сада уселила у мене, мој сан је моја стварност и једино моје избављење; ви гледате месец у језеру и мислите да сте му ближи од свих сенки што играју испред мојих ногу. Гле, неродна жена цени себе због себе а мајка цени себе због детета у себи; и ја сам, велим, као мајка од када сазнадох Тебе у себи, и бдим над Тобом као мајка над дететом, и ако ценим што себе, ценим се због Тебе у себи. Исусе, Крманошу мој на бурном мору; Исусе, свилени конче свих мојих дана; Исусе, Лекару у болести мојој; Исусе, снаго у немоћи мојој; Исусе, кандило светло у поноћи мојој; Исусе, слатки сапутниче у самоћи мојој; Исусе, песмо гласа мојега; Исусе Победитељу, помилуј ме!

Кондак 13. Хор Неба и Земље:
Од бића Свога позајмио си биће свима нама и живот од живота Свога и мудрост од мудрости Своје, стога Те исповедамо Тројице Једнобитна и Животодавна и радосно и благодарно Теби се клањамо; а Теби, Превечни Сине Божји, који си средиште свуколике небеске и земаљске драме стварања и спасења и главни јунак те драме, и који си Својим човечанством уздигао човека небу и Својим божанством приклонио небо земљи, обоје измирив својом кротошћу, обоје запалив Својом љубављу, и обоје присвојив Својом васкрсном победом, Теби, Исусе Христе, Победитељу певамо и певаћемо кроза сву вечност: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
Тропар, глас 5.
Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који су у гробовима живот дарова.

Ипакој, глас 4.
Жене мироносице које су рано ураниле са Маријом, нашле су камен одваљен од гроба и чуле од Анђела: Зашто међу мртвима, као човека, тражите Онога који је у неприступној светлости? Видите погребне покрове! Трчите и свету објавите да устаде Господ, који је уништио смрт, јер је Син Бога, који спасава род људски.

Кондак, глас 8.
Иако си у гроб сишао Бесмртни, уништио си Адову моћ и Васкрсао си као Победиоц, Христе Боже. Женама мироносицама си рекао: Радујте се! Твојим Апостолима дарујеш мир, а палима васкрсење.