Акатист Светим првоврховним апостолима Петру и Павлу
Празнују се 12. јула
Кондак 1.
Изабрани проповедници Невиног Јагњета, за нас закланога, Христа Бога, преславни апостоли Петре и Павле, ви богопознањем сав свет обасјасте и обилно водама благодати напојисте, и сада с љубављу погледајте на оне који усрдно штују спомен ваш: испуните нас духом премудрости, срца наша вером утврдите, да вам непрестано благодарност узносимо, са умилењем кличући:
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!
Икос 1.
Блажени апостоли Петре и Павле, ви се на земљи показасте као ангели благовесници, јер, позвани на апостолску службу од самог Виновника спасења нашег, Господа Исуса Христа, ви сву земљу прохођасте, проповедајући Јеврејима и незнабошцима Христа распета, Божију силу и Божију премудрост. Стога и ми, обасјавани светлошћу учења вашег, срцем и устима кличемо вам ово:
Радујте се , звезде светозарне, које са Истока засијасте, и свима људима пут ка Христу показујете!
Радујте се , Цркве Христове стубови непоколебљиви и тврђаво!
Радујте се, јер од Христа примисте власт да свезујете и разрешавате грехе наше!
Радујте се, јер нас кроз свете посланице своје призивате све к вери и нади у Бога!
Радујте се, јер онима који греше ви животом својим постадосте примери обраћења!
Радујте се, јер нам рeчју и дeлом показасте узвишеност љубави истините!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!
Кондак 2.
Апостоле Петре, Господ видећи те на Мору Галилејском где са братом твојим Андрејем мећете мреже у море, рече вам: Хајдете за мном, и начинићу вас ловцима људи. И ви тај час остависте мреже и за њим отидосте. Стога, красото Цркве Васељенске, молитвеним заузимањем својим учини да и ми будемо брзи на вршење заповести Божјих а спори на грех, да, детињећи злобом, достигнемо сви у меру раста човека савршена, певајући Богу: Алилуја!
Икос 2.
Божански Разум обасја те, Павле, изабрани сасуде Божји, када ти, ревнујући за отачка предања, јежђаше у Дамаск да гониш Цркву Христову. Јер тада тебе изненада обасја светлост славе Господње и дође глас с неба: Савле, Савле, зашто ме гониш? А ти, иако телесним видом обневидео, духом угледа силу и славу Христа распета, који таму осветљује и љубављу Цркву Своју изграђује. То дух твој заплени, и ти са покајањем послушно рече: Господе, шта хоћеш да чиним? — После тога, примивши позив на апостолство од самог Господа и крштење водом и Духом од блаженог Ананије, ти чудесно постаде изабрани сасуд благодати и неућутни сведок Спаситеља нашег, од кога и ми просветљавани навикосмо да ти прислужујемо ово:
Радуј се , светлости Цркве, на чудесан начин од Светлости Неисказане упаљена на путу, да обасјаваш незнабошце!
Радуј се, јер си у животу свом знамења силе Божије чудесно јавио, и тиме уста непокорних занавек затворио!
Радуј се , изабрани сасуде, који си себе скрушено назвао најмањим међу апостолима и првим међу грешницима!
Радуј се, јер си као херувим тајновидац чак до трећега неба вером и љубављу узнесен!
Радуј се, јер си као пламени серафим ревношћу по Богу непрестано мучен и морен!
Радујте се, Павле и Петре, громогласне трубе благовешћа, које темеље старога света као други Јерихон разорише.
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!
Кондак 3.
Сила Вишњега, која се у слабостима распознаје, изли на тебе Павле, дијаманте вере, благодат на благодат, јер си истину рекао кад си објавио: Све могу у Христу Исусу који ми моћи даје. И заиста си проповедао Еванђеље јављањем Духа и силе, творећи велике и неисказане ствари, славне и ужасне, те се незнабошци богопознању научаваху, срца тврда јелејем милосрђа натапаху, и све расејане овце у тор Једнога Пастира одасвуд стицаху, и научише се сложно Му певати: Алилуја!
Икос 3.
Имајући смелу љубав ка Господу, ти си, апостоле Петре, ишао по узбурканој води као по суву. Но иако си се, уплашен и сумњом узвитлан, почео топити, ипак се ниси утопио на пучини, јер си ка Спасу пружио руке и очи, вапијући Му из дубине срца: Господе, спаси ме! — И тог часа си добио руку помоћи од Христа, Избавитеља нашег. Тако и ми у овој земаљској долини, опасностима плашени и таласима страсти потапани, упиремо очи у Тебе који нас мудро ка тихом пристаништу водиш, и с благодарношћу Ти кличемо овако:
Радуј се, скупоцени камену вере, јер си од Крајеугаоног Камена изабран и утврђен!
Радуј се, храме Духа Светога, јер си од Њега разноврсним даровима изванредно украшен!
Радуј се, рибару препрости, мудрошћу Божјом испуњени, којој се нико од људи противити не може!
Радуј се, очевидче величине Божије, јер си од Господа занавек прослављен више него сви цареви и славни земље!
Радуј се, хартијо одухотворена, на којој се огњеним словима Реч Божија исписа!
Радуј се, апостолу Павлу светило равно и незалазно!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!
Кондак 4.
Буру љутих искушења подиже у старини човекоубица исконски, хотећи да Цркву Божију уништи и ученике Спасове разбаца као пшеницу, али се Господ моли за тебе, Петре, да вера твоја не престане. И тако, од Спаса просветљаван, и од Њега у немоћи укрепљаван, ти ваистину сломи чељусти врагу и обративши се утврди браћу своју, певајући Богу: Алилуја!
Икос 4.
Чувши, Павле премудри, да си чудесно изабран да име Господа Исуса Христа објавиш народима и царевима и синовима Израиљевим, и видевши да си ти у речи, у животу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти — светлост, постављена незнабошцима за њихово спасење, неверни се вером просвећиваху, а верни ликујући Господа прослављаху. Стога и ми, примивши заповест да се сарадујемо, приносимо ти гласом радовања ово:
Радуј се, верни служитељу Христов, јер си сва блага овога света за ђубре и прашину сматрао, и свима себе Христа ради и Еванђеља потчинио!
Радуј се, сјајни војниче Христов, јер си се у свеоружје Божје обукао и све народе у послушност Христу привео!
Радуј се, жртво најпријатнија, Христу сараспета, јер си навикао да Христа ради сваки дан умиреш!
Радуј се, сејачу са многим сузама, сужњу и исповедниче преславни, јер си ране Господа Исуса Христа на телу свом радосно носио!
Радуј се, славо и похвало Цркве Васељенске, ти си гледање свету био, и за Христа си често глад, жеђ, голотињу, бијење и ругање претрпео!
Радујте се, Павле и Петре, апостола украсе, свету благовесници, Цркве тврђаво!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!
Кондак 5.
Ти се, Павле, показа Богом вођена звезда, када течење своје славно почевши од Дамаска ти продужи све до Рима; и као што раније звезда са Истока научи мудраце да се клањају Сунцу правде, тако и ти, богомудри, показа пут ка Христу свима који желе да достигну спасење, смело довикујући свима: Угледајте се на мене, као и ја на Христа. Њему си нас и научио певати једним устима: Алилуја!
Икос 5.
Видевши на гори Тавору славу Јединороднога од Оца, одевеног светлошћу као хаљином, а који се ради нас хтео обући у хаљину поруге, ти си, Петре, провидећи неизрециву славу искупљених крвљу Невиног Јагњета Христа, говорио: Господе, добро нам је овде бити. Тога ради и ми, далеки нараштаји, лишени лучезарне чистоте, иако недостојни, но твојим апостолским гласом призвани к наслеђу бесмртном, чистом, неувенљивом, чуваном на небесима, као заједничари славе која ће се јавити, кликћемо ти овако:
Радуј се, блажени, од Вечне Истине с правом назван блаженим!
Радуј се, бисеру предивни, од Господа код језера нађени и Светлошћу од Светлости обасјани!
Радуј се, од самог Искупитеља рода људског на проповед Еванђеља послани!
Радуј се, ти се показа истински ловац људи, јер ти, као и раније, благодаћу одводиш душе помрачене у чудесну светлост Христа Бога!
Радуј се, изворе животворни, јер си из извора вечнога живота потекао, и од богатства дарова Духа Светога жедне душе напајаш!
Радујте се, Петре и Павле, јер ви као шестокрили серафими крај престола Цара славе лебдите и на светлост тајни Божјих гледате!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!
Кондак 6.
И по смрти својој, богоносни Петре, ти се показа неућутљиви проповедник, јер са неба мисленога, као гром тајанствени, ти на разне начине потсећаш хришћане на њихово звање. А ми, знајући љубав твоју која никад не престаје и молитву коју ти код престола Божјега непрестано за нас твориш, певамо срцем узбуђеним: Алилуја!
Икос 6.
Откако ти Дух Свети нареди у Антиохији, Павле великоименити, да почнеш превелику службу апостола за незнабошце, ти засија знамењима и чудесима. Затим, дошавши на Кипар, ти Елиму врачара ослепи и Сергија проконзула светлошћу истине обасја. Удостој и нас, заједничаре те светлости, да дивна дела твоја прославимо у песмама духовним и појању, и да ти кличемо ово:
Радуј се, светлости кротких и разумних срца, која као дојилица грејеш и васпитаваш својим богонадахнутим списима!
Радуј се, жезле карања, који сасуде лажи и обмане разбијаш, а срца скрушена на непомични камен вере у Христа подижеш!
Радуј се, јер си Христово Еванђеље у себи оваплотио, и због тога изнад свега видљивог узнесен и прослављен!
Радуј се, ти медоточивим устима својим објави велику радост апостолима и вернима, јер тобом Господ отвори свима незнабошцима врата спасења!
Радуј се, ревнитељу по Богу, Илијо нови, јер не зидаш на туђем темељу, и ревношћу својом далеке земље проходиш!
Радујте се , Павле и Петре, ви цео свет поделисте између себе: да један буде апостол незнабошцима, а други да проповеда народу изабраном.
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!
Кондак 7.
Хотећи да истину утврдиш и мир Цркви осигураш, ти си апостоле Павле, поборниче правде, дошао у Свети Град. Тамо си на Сабору светих апостола и верних сведочио заједно са Петром и Варнавом: да Дух Свети дише где хоће, обилно дарујући благодат Јеврејима и незнабошцима, обрезанима и необрезанима, спасавајући све и сва вером а не мртвим делима старога закона. И тако сви верни, стварно добивши слободу и мир, везивани савезом љубави, благодарно певају Богу: Алилуја!
Икос 7.
За новог архангела, весника тајне од века сакривене, изабра те Господ, апостоле Петре, када упита ученике своје: А ви шта велите ко сам ја? — Тада ти, Небеским Оцем просвећиван, објави несумњиву основу вере наше говорећи Господу: Ти си Христос, Син Бога живога. Тога ради и ми, штујући те што си наду спасења нашег отворено исповедио, кличемо ти овако:
Радуј се , Синају нови, јер ти људима јасно показа таблице спасења и објави слободу у Христу!
Радуј се, од Неимара Небеског прво постављени камен вере и исповедања, на коме се Црква Христова необориво заснова!
Радуј се, јер Господ прво тебе постави за вратара раја, обећавши ти дати кључеве Царства небескога!
Радуј се , судијо праведни, јер имаш са осталим апостолима судити над дванаест колена Израиљевих!
Радуј се, јер блажене очи и уши твоје видеше и чуше на земљи у телу Христа Спаса нашег, кога пророци пламено жељаху видети!
Радујте се , Петре и Павле, имајући срца освећена и красне ноге благовешћа, ви Еванђељу послужисте и еванђелски поживесте!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!
Кондак 8.
Необично и тешко схватљиво чудо ти се показа, апостоле Петре, за оне који земаљски умују, јер тебе, незнатног и ништавног у очима света, Господ изабра, и ти мудраце посрами, царства победи, многе и многе помрачене к Истинитој Светлости приведе; и све до сада, као огњени стуб, ти обасјаваш све земнородне, показујући сигуран пут у блажено отачаство. Тога ради, дивећи се богатству благодати у теби, ми певамо Богу: Алилуја!
Икос 8.
Свима си био све, богославни Павле, љубављу обухватајући све, речју спасења достижући даљне и ближње, вером побеђујући све: јер и у Филиби благовестећи мир, иако си штаповима љуто био бијен и у тамницу окован бачен, ипак си тамо заједно са Силом певао чудесну песму хвале и благодарности Богу, који и одговори слугама својим земљотресом великим, те се и темељи тамнички уздрмаше и врата се отворише. А ми, видећи где ти, премудри, таму тамнице светлошћу богопознања осветљујеш и слободу у Христу сужњима дајеш, кличемо ти ово:
Радуј се, сужњу Христов, јер си тамницу у храм претворио, и узама својим ланце демона са људи раздрешио!
Радуј се, јаки јер си слабости слабих понео, хотећи угодити не себи већ ближњима!
Радуј се, предивни, јер си се узама и невољама хвалио, и радовати се с радоснима и плакати с онима који плачу поучавао!
Радуј се, ти си умро греху али си увек жив Богу, јер је теби Христос живот а смрт добитак!
Радуј се, примере недремљивог делања, који што је остраг заборавља, а за оним што је напред сеже се, и свим умом трчи к почасти вишњега звања!
Радујте се, Павле и Петре, јер мученички послужисте Господу све до смрти, и њоме као венцем подвиг свој овенчасте!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!
Кондак 9.
Све ка Христу приводећи, славни апостоле Павле, ти си у Атини онима који сматраху себе за мудре објавио мудрост што силази одозго, да они, знајући ништарије, одсада познаду непознатог им Бога и да Га опипају, јер у Њему и живимо и крећемо се и јесмо. Стога и ми, благодаћу неисказаном примивши познање истине и срцем истински осетивши да је Господ благ, певамо Њему, вером чврстом, као од Томе прстом, опипаном: Алилуја!
Икос 9.
Језик људски говорити не могаше, када Господ сила слугама својим ноге омиваше и убрусом отираше. А ти, Петре, захваћен страхом, ма да си повикао: Господе, никада Ти нећеш опрати мојих ногу, — одмах си се сав претворио у послушност када ти Господ рече: Ако те не оперем, немаш удела са мном. И свим си срцем узвикнуо: Господе, не само ноге моје, него и руке и главу. Ми пак, знајући да си се у томе као злато у огњу очишћавао и да си се смирењем до послушности уздигао, клањамо се тајанству Божјег промишљања и смиреним срцем кличемо ово:
Радуј се, Петре, очи орлове, којима си Сунце правде, Христа Бога, гледао где Јуди ноге пере, и где Га овај потом пољупцем лукавим издаје!
Радуј се, ти си душу своју занавек уневестио Христу, јер си следујући Јагњету Невином као јагње, до заклања свога верност сачувао!
Радуј се, жару неугасиви, са жртвеника небеског огњем љубави божанске непрестано обузети!
Радуј се, светилниче који гориш и светлиш, светлошћу правде озаравајући нараштаје и нараштаје!
Радуј се, богати грозде чокота Христова, на радост многотужном свету однеговани!
Радујте се, Петре и Павле, јер ви Христа Бога у себи верно уобличисте!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!
Кондак 10.
Неиспитљиву пучину спасења у Христу, и огромну силу покајања показао си у себи, Петре, када си се, по претсказању, трипут одрекао Господа: „Не знам тога човека!" када си се клео и преклињао у двору поглавара свештеничког; али си одмах, опоменувши се речи Исусове, похитао напоље, и горко плакао. А ми, с умилењем гледајући на овај пресветли пример скрушености, који нам је дарован за поуку и изобличење окамењених срца наших, певамо Господу који те је опет дивно узвеличао: Алилуја!
Икос 10.
Тврђава и оружје непобедиво био си, Павле, противу управитеља таме овога света, јер си разорио њихово царство у Коринту, Ефесу и другим градовима васељене, одгонећи таму многобожја, и утврђујући познање истине; јер си се истински показао као слуга Божји у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у тескобама, у ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту, тако да ни ум наш није у стању исказати богатство доброте твоје, даноноћне подвиге са многим сузама. Тога ради, гледајући море љубави твоје, ми смело молимо: услиши нас убоге који грешним устима својим говоримо ово:
Радуј се, непобедиви благовесниче који си умро греху, јер најпре победивши у себи старога човека, ти си се саразапео Христу!
Радуј се, многоплодни учитељу и грабљивих вукова изобличитељу, јер ти собом показа вернима пример увек стражећи и поучавајући нас двоструко: речју, и животом према речи!
Радуј се, свих обогатитељу, јер осиротевши и ништа немајући — ти си све имао!
Радуј се, пламени ревнитељу за хришћане, који си их заручио Христу као девојку чисту, беспрекорну невесту!
Радуј се, срце многонапаћено, ти си био у страшним мукама због деце своје док се у њима не уобличи Христос!
Радујте се, Павле и Петре, јединице сложна у духу, јер у истом граду верност Христу запечатисте крвљу!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!
Кондак 11.
Право је певати и величати окове и страдања твоја, Павле многострадални, јер си окове, претсказане ти од пророка Агава, примио не само са великим трпљењем него и с радошћу, и то си Цркви Кесаријској потврдио овим својим речима: Ја не само свезан бити хоћу, него и умрети у Јерусалиму готов сам за име Господа Исуса. Њему, дивноме у светима Својим, и ми певамо песму: Алилуја!
Икос 11.
Светлошћу радости неисказане и божанске љубави ти би обасјан, богокрасни Петре, када се Господ по васкрсењу Свом јави теби уцвељеноме пре него осталим апостолима. И после тога опет јавивши се, Господар живота упита те три пута: Симоне Јонин, љубиш ли ме? А ти, огњем божанске љубави распламћиван, одговарао си топло: Господе, ти знаш да те љубим. Тога ради и ми, осиротели духом, опомињући се потока суза твојих и љубави твоје, због којих те Господ поново позва у пређашње звање апостолства, побожно ти кличемо ово:
Радуј се, учитељу покајања, јер си горким сузама задобио висину смирења и Васкрслим из гроба уведен занавек у радост неисказану!
Радуј се, премудрости дубино, смиреноумља висино, љубави пламену, ти си свима вернима пример живота показао!
Радуј се, пријатељу Господа Исуса, ти си јарам благовешћа ревносно носио, над наслеђем Божјим владати ниси хтео, него си научио послушности властима!
Радуј се, апостоле Христов, јер си мудрост змијињу и чистоту голубију у себи сјединио и врстом смрти своје на крсту крајње смиреноумље показао!
Радуј се, верни слуго Господа, јер си дани ти талант умножио и у радост Господа ушао!
Радујте се, Петре и Павле, јер срца Ваша љубављу сав свет у себи сместише и све крајеве васељене просветише!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!
Кондак 12.
Благодат Духа Утешитеља која се у виду огњених језика изли на главе верних, одмах се из уста твојих, богонадахнути Петре, изли речју огњеном, да би са силом великом благовестио Христа распета не само изгубљеним овцама дома Израиљева, него и бесплодној цркви незнабожачкој, те да и она донесе род Богу: бесмртни крин чистоте и покајања. Измоли и нама, блажени апостоле, милост од Господа, који тобом чини велике и дивне ствари, руком твојом васкрсавајући мртве и смрћу твојом на крсту распламћујући замрлу љубав нашу, да бисмо Му непрестано певали: Алилуја!
Икос 12.
Славећи пресветлу успомену твоју, богомудри Павле, ми с правом величамо неисказане подвиге, патње и трудове, које си поднео у бдењима, у глади и жеђи, у посту, у зими, у голотињи. Јер ко ће набројати ране, туге и невоље твоје у градовима, у пустињи, на мору, опасности од разбојника, опасности од сродника, опасности од незнабожаца и лажне браће? Ко је сличан теби? Потрудио си се више од свих апостола. Стога молимо: не узгнушај се нас грешних који ти се молимо, него као што си свима био све, тако и сада услиши ово што ти немоћним гласом приносимо:
Радуј се, сужњу Христов, јер си из тамнице светлост раширио речју и посланицом и у оковима се много потрудио, пошто се реч Божја заиста не веже!
Радуј се, неистражљива пучино љубави, јер си искрено желео да ради браће своје будеш одлучен од Христа!
Радуј се, подвижниче предивни, јер си се добрим подвигом подвизавао, течење завршио и крвљу својом Цркву украсио!
Радуј се, ти изливаш море чудеса, јер мараме и убрушчићи твоји болести исцељиваху и ђаволе изгоњаху!
Радуј се, нераздвојни заједничару љубави Божје, ти о небеском мислиш а не о земаљском, зато си и узажелео да се од тела ослободиш и са Христом будеш!
Радујте се, Павле и Петре, вере Христове засадитељи, водом побожности напојитељи и ка пристаништу вечноме вером водитељи!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!
Кондак 13.
О, свехвални благовесници Петре и Павле, молећи се за нас, чујте уздахе срца наших, јер молитва праведних може много пред Богом. Похитајте и сада да нас потсетите на небеско звање и на хришћански крај живота нашег; привуците нас к сладости еванђелске истине; свежите нас узама љубави Христове, да бисмо сви ми, одрекавши се безакоња и светских жеља, ушли у радост Господа нашег, певајући Му са Анђелима и са зборовима Светих: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
Молитва светим првоврховним апостолима ПЕТРУ И ПАВЛУ
О, Преславни апостоли Петре и Павле, ви сте сав еванђелски пут од земље до неба незадрживо прешли, јер вас на њему не могаше зауставити, нити са њега скренути: никаква невоља, никаква мука, никаква туга, никаква патња, никакво страдање, никакво гоњење, никаква претња, никаква опасност, никакав страх, никакав мач, никакво мучење, никаква смрт. Помозите и нама грешнима да тај свети пут непостиђено пређемо и у Царство Небеско уђемо. Ради Господа Христа ви сте све оставили, али сте зато Њега добили, Њега — Јединог истинитог Бога неба и земље, а са Њим и сва богатства Његова: Вечну Божанску Истину, Вечну Божанску Правду, Вечну Божанску Љубав, Вечни Божански Живот. Уделите и нама грешнима коју мрвицу од Његове Божанске Истине, од Његове Божанске Правде, од Његове Божанске Љубави, од Његовог Божанског Живота, да би од нас безобзирце бежала свака лаж, свака неправда, свака мржња, свака злоба, свака пакост, свака охолост, свака похота, сваки гњев, свака јарост, свака завист, свака лукавост, свака страст, свако зло, сваки грех, свака смрт, сваки ђаво, сваки пакао.
Херувимски неболетни Првоапостоли, ви сте нам Еванђељем својим објавили дивну благовест: да је живљење наше на небесима. О, погледајте с неба на нас: ево, ми се ваљамо у блату грехова наших, и давимо у муљу страсти наших, — молимо вас: пружите нам милостивно свете руке своје, извадите нас из смрада нашег и поведите од земље ка небу; измолите нам од Господа покајање еванђелско, љубав еванђелску, молитву еванђелску, пост еванђелски, смиреност еванђелску, доброту еванђелску, милосрђе еванђелско, трпљење еванђелско, све врлине еванђелске, да би те небочежњиве врлине еванђелске божанском силом што је у њима пренеле душе наше са земље на небо, и ми, иако телом на земљи, живели душом на небу. Ми знамо, и ми осећамо: сваки грех наш је воденични камен о врату душе наше, и тежином својом стално нас вуче наниже, и одвући ће нас у вечно царство греха — пакао, ако нам ви, о свети Првоапостоли, не притекнете у помоћ и не ослободите нас грехова наших, воденичних каменова наших, који нас потапају у таму, у мрак, у духовну смрт.
О, свемилостиви Апостоли Бога љубави: научите нас молити се — на спасење душа наших; научите нас постити се — на спасење душа наших; научите нас волети — на спасење душа наших; научите нас еванђелски живети и еванђелски умирати, те да ниједан од нас не живи себи и не умире себи, него и да живимо Господу и да умиремо Господу, еда бисмо се удостојили вечног живота у Небеском Царству Његовом, и тако се и на нама испунила ваша еванђелска истина, свети Првоапостоли: Ако живимо, ако умиремо — Господњи смо.
О, превелики Благовесници Спасови, ви сте нас научили еванђелској истини: да је наш људски живот на земљи само припрема за вечни живот на небу. Зато вас молимо од све душе: подарите нам све божанствене силе које су нам потребне за побожни живот на земљи и за вечни живот на небу. Подарите нам веру: у њој је сила љубави; подарите нам љубав: у њој је сила наде; подарите нам наду: у њој је сила молитве; подарите нам молитву: у њој је сила поста; подарите нам пост: у њему је сила трпљења; подарите нам трпљење, те нека оно довршује у нама дело свете вере и свих светих врлина, како бисмо и у овом и у оном свету радосно и свесрдно живели Господу Исусу, тој вечној нади нашој, вечној љубави нашој, вечној радости нашој, вечном животу нашем.
О, богомудри Првоапостоли, ви свети и непогрешиви вођи и руководиоци наши, молимо Вас и преклињемо: водите нас и руководите кроз овај свет и овај живот, свеосвећујућом и свепросвећујућом благодаћу вашом живећи у нама, молећи се у нама, љубећи у нама, постећи у нама, мислећи у нама, осећајући у нама, делајући у нама, творећи еванђелске заповести у нама, и тако нас многогрешне, немоћне и слабе уведите у Царство Небеско, да бисмо и овде и тамо свим срцем, свом душом, свом мишљу, свом снагом својом вечито служили чудесном и чудотворном Господу и Спаситељу нашем - Исусу Христу, коме нека је и од нас преко вас хвала, част и слава, сада и увек и у векове векова. Амин.
© Микро књига 1984-2024