Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 139. Ослободи ме, Господе, од зла човека...

Ослободи ме, Господе, од зла човека и од неправедна човека избави ме,
Који смислише неправду у срцу спремаху ратове по вас дан;
Наоштрише своје језике као у змије, змијски отров је под њиховим уснама.
Сачувај ме, Господе, од грешничке руке, ослободи ме од неправедних људи, који смислише да ми подметну ногу;
Охоли ми потајно поставише замку и разапеше ужад, замке мојим ногама, поставише саблазан на стази.
Ја рекох Господу; ти си мој Бог; чуј, Господе, глас мог мољења.
Господе, Господе, сило мога спасења, у дан рата заклонио си ми главу.
Не предај ме, Господе, грешнику против моје жеље; они смислише против мене, не напусти ме да се како не узвисе.
Глава оних који ме окружише (да се не подигне) умор њихових усана покриће их.
Пашће на њих живо углевље, ватром ћеш их оборити, у муци се неће одржати.
Језичан човек неће се исправити на земљи, неправедна човека зло ће уловити на пропаст.
Сазнао сам да ће Господ учинити праведан суд убогом и правицу сиромасима.
Да, праведници ће исповедати твоје име, а исправни ће се населити пред твојим лицем.

Псалам: 138 | Псалам: 140