Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 107. Моје срце је спремно, Боже...

Моје срце је спремно, Боже, спремно је срце моје, запеваћу и појаћу у слави својој.
Прени се харфо и китаро; устаћу рано.
Славићу те међу народима, Господе, појаћу ти међу многобошцима,
Јер је твоја милост више од небеса а истина твоја до облака.
Узвиси се, Боже, изнад, небеса а слава твоја нека буде по свој земљи,
Да би се избавили који су ти драги; спаси својом десницом и услиши ме.
Господ проговори у својој светињи: узвисићу се и разделићу Сихем, а долину шатора размерићу;
Мој је Галад и мој је Манасија, а Ефрем је заштита моје главе, Јуда је цар мој;
Моав је умиваоник моје наде, над Идумејом ћу испружити обућу своју, иноплеменици ми се потчинише.
Ко ће ме одвести у утврђени град? Ко ће ме упутити у Идумеју?
Нећеш ли ти, Боже, који си нас одбацио? и нећеш ли изићи, Боже, са нашим војскама?
Дај нам помоћ да изиђемо из невоље, јер људска помоћ је ништавна.
Са Богом ћемо постићи силу и он ће уништити наше непријатеље.

Псалам: 106 | Псалам: 108