Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 105. Хвалите Господа, јер је добар...

Хвалите Господа, јер је добар, јер је његова милост довека.
Ко ће исказати силна дела Господња и учинити да се чују све хвале његове?
Блажени су који се држе права и у свако доба тврде оно што је право.
Сети нас се, Господе, по благовољењу према свом народу, посети нас својим спасењем,
Да бисмо видели у доброти изабранике твоје, развеселили се у весељу народа твога, хвалили се заједно са твојим наследством.
Згрешисмо заједно са својим очевима, закон кршисмо, чинисмо неправду.
Наши очеви у Египту не разумеше твоја чуда, нису се сећали обиља твоје милости и беху огорчени пролазећи кроз Црвено море.
А он их спасе имена свога ради да обзнани своју силу;
И запрети Црвеном мору, те пресахну, па их поведе по бездану као по пустињи;
И спасе их од руке оних што их мрзе те их избави из непријатељске руке;
И покри вода њихове тлачитеље, не оста ни један од њих.
И повероваше његовим речима и запеваше му захвалну песму.
Пожурише, заборавише његова дела, не држаше се његовог савета;
И осетише велику похлепу у пустињи па искушаше Бога у безводном крају.
И даде им што су искали те им насити душе.
И разгневише Мојсија у табору и Аарона, свеца Господњег;
Отвори се земља и протуга Датана, а Авиронову дружину покри;
Огањ спали њихову дружину, пламен сажеже грешнике.
И начинише теле на Хориву те се поклонише идолу;
И заменише своју славу ликом јунца који једе траву.
Заборавише Бога који их спасаваше, који је учинио велика дела у Египту,
Чудесна дела у Хамовој земљи, страшна на Црвеном мору.
И рече да ће их истребити, само да није Мојсије, изабраник његов, у кршу стао пред њега да одврати његов гнев - да их не истреби.
И не марише за жељену земљу, не повероваше његовој речи;
И почеше гунђати у својим шаторима, не послушаше глас Господњи.
И подиже своју руку на њих да их обори у пустињи,
И да поразбаца њихово потомство међу народима и да их расеје по земљама.
И почеше се клањати Веелфегору те једоше принесено на жртву мртвима;
И расрдише га својим поступцима те падоше још ниже.
И стаде Финес, те умилостиви, па преста погибао;
И то му се урачуна у заслугу од поколења до поколења довека.
И разгневише га код воде где приговараху те Мојсије пострада због њих,
Јер му јако огорчише дух и он непромишљено проговори својим уснама.
Не истребише народе за које им је Господ рекао,
Него се помешаше са многобошцима и навикоше се на њихове обичаје;
И почеше служити њиховим идолима, и то им беше на саблазан;
Па почеше приносити своје синове и своје кћери на жртву демонима,
И проливаху невину крв, крв својих синова и кћери, које принеше на жртву идолима хананским, те земља би обесвећена крвљу;
И оскрвљена њиховим делима, и тим својим поступцима учинише прељубу.
И Господ се веома разгневи на свој народ, згади му се његово наследство;
И предаде их у многобожачке руке и загосподарише над њима они којих их мрзе;
И тлачише их непријетељи њихови, и постадоше понизни под њиховим рукама.
Много пута их је избавио, али га они огорчише својим намерама, те беху понижени у безакоњима својим.
И он виде како их тлаче, када чу њихово мољење,
И сети се свога савеза па се одљути по својој великој милости,
И даде да нађу сажаљење код оних што су их заробили.
Спаси нас, Господе, Боже наш, и покупи нас између многобожаца, да бисмо исповедали твоје свето име, да бисмо се дичили зато што те славимо.
Нека је благословен Господ, Бог Израиљев у све векове. А сав народ да каже: нека буде, нека буде. Алилуја.

Псалам: 104 | Псалам: 106