Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 73. Боже, зашто си (нас) сасвим одбацио...

Боже, зашто си (нас) сасвим одбацио, (зашто) се твоја јарост разгневила на овце твоје паше?
Сети се своје заједнице, коју си од старине стекао, искупио си (је) као државу себи у наследство ову гору Сион, на којој си се настанио.
Подигни своје руке на њихову крајњу охолост, на сва зла која је непријатељ учинио у светињи твојој.
Они који те мрзе силно се понеше усред твога празника, поставише бојна знамења као знакове, али не познаше.
Као горе на улазу,
Као у густој шуми секирама исекоше њена врата, брадвом и маљем одједном је разбише.
Огњем спалише твоје светиште, оскрнавише на земљи место на ком твоје име пребива.
Рекоше у свом срцу сви који су им сродни: хајдете да спалимо све Божије празнике на земљи.
Своје знакове не видесмо, нема више пророка, и за нас се неће више знати.
Боже, докле ће се још ругати непријатељ? Хоће ли противник довека пркосити твоме имену?
Зашто одвраћаш своју руку и десницу своју стално (скриваш) посред недара својих?
Али Бог је наш цар од искона, он је спремио спасење посред земље.
Ти си својом силом утврдио море, ти си сатро главе воденим неманима.
Ти си размрскао главе немани, дао си је за храну етиопском народу.
Ти си отворио изворе и потоке, ти си пресушио реке итамске.
Твој је дан и твоја је ноћ, ти си о светила и сунце.
Ти си поставио све границе земаљске; лето и пролеће, ти си их створио.
Сети се тога; непријатељ се наругао Господу, и безумни народ раздражи име твоје.
Не дај зверима душу која те исповеда, душе својих сиромаха не заборави никада.
Погледај на свој завет, јер су сви мрачни земаљски кутови пуни станова безаконика.
Смирени да се не врати посрамљен; убог и сиромах хвалиће твоје име.
Устани, Боже, пресуди своју правицу; сети се како ти се безумник руга по вас дан.
Не заборави глас твојих богорадника; охолост оних који те мрзе једнако се диже на тебе.

Псалам: 72 | Псалам: 74