Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 72. Како је добар Бог Израиљев...

Како је добар Бог Израиљев онима који су чиста срца.
А моје ноге умало не поклекнуше, замало ми кораци не посташе несигурни.
Јер позавидех безаконицима, гледајући како грешници мирно живе,
Јер не пате до смрти и чврстина им је у бичу.
Нема их на људским пословима и са (другим) људима не сносе недаће.
Зато је охолост овладала њима, огрнуше се својом неправдом и безбоштвом.
Њихова неправда изићи ће као из сала, предадоше се срцу на вољу;
У лукавству смислише и говорише, неправду говором уздигоше;
Уста своја уперише на небо, а језик им прође (свуда) по земљи.
Зато ће се мој народ вратити овамо и наћи ће своје пуне дане.
И рекоше: како Бог дозна и има ли знања у Свевишњега?
Ето такви су грешници и успевају; вечито држе богатство.
Још рекох: јесам ли узалуд држао своје срце у праведности и у недужности опрао руке своје?
Недаће ме сналазе по вас дан, и срамота моја од раног јутра.
Да сам рекао: говорићу и ја тако, гле, изневерио бих род твојих синова.
И хтедох то да схватим; труд је то за мене,
Док не уђем у Божије светиште и не схватим њихов крај.
Заиста, за подмуклост нанео си им (зла), бацио си их у пропаст.
Како зачас опустеше; ишчезоше, изгибоше за безакоње своје.
Као сан кад се човек пробуди, Господе, (тако ти) у свом граду учини ништавну њихову прилику.
Јер ми се срце распламтело и бубрези ми се изменише.
И ја поражен не разумех, постадох као живинче пред тобом.
Али сам стално с тобом, придржао си ми десну руку,
Упутио си ме својим саветом и прихватио си ме са славом.
Јер шта ја имам на небу и од тебе шта зажелех на земљи?
Клонуло ми је тело и срце, Боже мога срца и наследство моје, Боже, довека.
Јер, гле, пропашће они који се удаљавају од тебе, истребио си свакога ко те изневери.
А мени је добро бити уз Бога, полагати своју наду у Господа, објављивати све твоје похвале на вратима кћери Сиона.

Псалам: 71 | Псалам: 73