Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 61. Зар се моја душа неће повиновати Богу...

Зар се моја душа неће повиновати Богу? Од њега је, наиме, моје спасење.
Јер он је мој Бог и мој спаситељ, заступник мој; нећу се више поколебати.
Докле ћете насртати на човека? Сви ви обарате (га) као накривљен зид и нагнуту ограду.
Него одлучише да одбаце моје достојанство, појурише у лажи; устима својим благосиљаху, а срцем својим проклињаху.
А ти, душо моја, повинуј се Богу, јер се у њега стрпљиво уздам.
Јер је он мој Бог и мој спаситељ, заступник мој; нећу се више селити.
У Богу је моје спасење и слава моја; он је Бог који ми помаже и моја нада је у Бога.
Уздај се у њега, сав народни зборе; изливајте пред њим своја срца; Бог је наш помагач.
Људски синови су сујетни, лажљивци су људски синови; кад би стали на мерила, показала би се сва њихова ништавност.
Не уздајте се у неправду и грабеж не прижељкујте; ако богатство расте, нек вам срце не приања за њега.
Бог је једном рекао, а ја сам двоје чуо:
Да је крепост Божија и да је у теби милост, Господе, јер ти ћеш узвратити сваком према делима његовим.

Псалам: 60 | Псалам: 62