Свето писмо

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 41. Као што кошута чезне за изворима воде...

Као што кошута чезне за изворима воде, тако моја душа жуди за тобом, Боже.
Моја душа је жедна Бога живога; када ћу доћи и показати се лицу Божијем?
Сузе ми посташе хлеб мој дању и ноћу, кад ми свакодневно говоре: где је твој Бог?
Сетих се тога и излих своју душу, јер ћу проћи кроз место где је дивни шатор - до дома Божијег - уз гласно клицање и исповедање као о свечаном празнику.
Зашто си тако тужна, душо, и што ме узнемираваш? Уздај се у Бога, јер њега ћу исповедати; мој Бог је моје спасење.
Узбуди се моја душа у мени; ради тога сетићу се тебе из земље Јордана и Ермона и са малог брда.
Бездан дозива бездан гласом твојим слапова, сви твоји валови и таласи навалише на мене.
Дању ће Господ указати своју милост, а ја у ноћу певати и молити се Богу живота мога.
Рећи ћу Богу: ти си мој заступник; зашто си ме заборавио? Зашто идем туробан док ме непријатељ притискује?
Сатирући ми кости наругаше ми се тлачитељи моји говорећи ми сваки дан: где је твој Бог?
Зашто си тако тужна, душо, и што ме узнемираваш? Уздај се у Бога, јер њега ћу исповедати; мој Бог је моје спасење.

Псалам: 40 | Псалам: 42